петак, 28. децембар 2018.

Vicevi 100

"U tebi je Vojvodina zaspala"- prelep način da devojci kažeš da nema sise tj da je ravna.

Žena u PMS-u:
- Aha! Čija ti je ovo plava dlaka na sediŠtu?
- Pa tvoja ljubavi...ti si plava.
- Ja jesam ali moja farba je Garnier explicit Aura 05, a ovo je za pola nijanse tamnija i puniji ton ima...

Pravi muškarac ode samo jednom na pijacu.
Kupi sve bezveze i pogrešno i više ga žena ne šalje.

Tipični mačo Balkanac oženi lepoticu i nakon venčanja objašnjava joj pravila:
- Dolaziću kada hoću i ako hoću i u koje vreme hoću i ne očekujem da se buniš. Ja očekujem odličnu večeru na stolu, osim ako ti javim da ne dolazim.
- Odlaziću u lov, u ribolov i na kartanje sa svojim prijateljima onda kad ja to budem hteo i da me slučajno nisi uznemiravala zbog toga.
- To su moja pravila. Imaš li nešto da kažeš na to?
- Ne, sve mi to odgovara. Ali, samo da znaš da će, svake večeri oko sedam, u ovoj kući biti seksa bio ti kući ili ne!

Kad sam bio mali, violinisti su bili na televiziji, a šibicari u Knez Mihailovoj. Večeras sam video bar 3 violinistkinje u Knezu i bar 15-ak šibicara na televiziji.

Jednog dana čovek uđe u restoran u pratnji ogromnog noja….
Konobarica ih upita šta žele naručiti.
- Hamburger, pomfrit i koka kolu, a onda se okrene prema noju:
- A ti?
- Ja ću isto! - odgovori noj.
Nakon nekog vremena konobarica se vrati s narudžbinom.
- To bi bilo 1200. dinara - reče. Tip posegnu u džep i izvuče tačno toliki iznos.
Sledećeg dana tip s nojem opet uđe u restoran i ponovno naruči:
- Hamburger, pomfrit i koka kolu , a onda se okrenu prema noju:
- A ti?
- “Ja ću isto! - odgovori noj.
Nakon nekog vremena konobarica se vrati s narudžbinom.
- To bi bilo 1200. dinara - reče. Tip posegnu u džep i izvuče tačno toliki iznos.
I tako je sve preraslo u rutinu.
Prođe nekoliko dana…
Čovek i noj, kao i obično, uđoše u restoran:
- Uobičajeno?” - upita konobarica.
- Ne, danas je petak! Uzeću lignje, salatu i pivo. - reče tip.
- Ja ću isto! - odgovori noj.
Ubrzo, konobarica se vrati s narudžbinom.
- To bi bilo 2000. dinara.” - reče konobarica. Tip posegnu u džep i izvuče tačno toliki iznos.
Ovoga puta konobarica nije mogla odoleti radoznalosti.
- Oprostite, ali kako to da uvek u džepu imate tačno toliko novaca koliko iznosi račun?
- Pre nekoliko godina čistio sam tavan i našao staru lampu… Protrljao sam je i iz nje je izašao duh i rekao da će mi ispuniti dve želje. Moja prva želja bila je da u džepu uvek imam tačno onoliko novca koliko mi treba da bih platio račun…i želja se ostvarila… Svaki put kad nešto kupujem, u džepu se pojavi tačno onoliko novca koliko mi treba.
- Pa to je izvanredno! Uzviknu konobarica - Većina ljudi tražila bi milione, ali vi ćete ovako biti bogati do kraja života!
- Upravo tako! Zatražim li litru mleka ili najskuplji automobil, uvek ću to moći platiti.”
- A zašto vas uvek prati noj?
Čovek duboko uzdahnu i reče:
E, tu je kvaka… Moja druga želja bila je da uz mene do kraja života bude pilence dugih nogu i velike guze, koje će se uvek složiti sa svime što kažem…

Devojka iz provincije upisala fakultet u Beogradu. Polazi na studije, a majka joj, naravno, savetuje:
- Ćero, pazi, kad odeš tamo, sigurno ćeš sresti nekog mangupa, koji će ti reći kako si zgodna i lepa, pa će te pozvati na večeru, pa na piće u njegov stan, pa posle u krevet, pa će da skoči na tebe i osramotiće ti oca, majku i celu familiju! Pazi šta radiš!
Prolazilo tako vreme i dođe devojka na odmor u svoje mesto. Kada je ostala sama sa majkom, majka je pita da li se nešto desilo, a ona će:
- Vidi, mama, bilo je tačno onako kako si me upozoravala.
A, majka će:
- I, šta si uradila, nesrećo?!
- Ma, skočila sam ja na njega i osramotila mu oca, majku i celu familiju!

Ljudi, dogodilo se čudo!
Otvaram mašinu, a u njoj: dve čarape iz istog para, jedna pored druge!!!
Ko želi neka čestita!

Uhvatio zmaj Srbina, Hrvata i Bosanca i kaže:
- Slušajte ... danas sam dobre volje i zato ću pustiti jednog od vas. Jel vidite onu planinu? Ko je prvi optrči, njega ću pustiti! Spremi se, pozor ... Sad!!!
Čeka zmaj, čeka, čeka .. prošlo tri sata, kada eto ih iza ugla dotrčavaju Srbin i Hrvat .. duša im u nosu! Guraju se poslednjim snagama do cilja!
- Dobro, kaže zmaj ... a gde je onaj međed od Bosanca?
Kažu Srbin i Hrvat:
- Ma glupi Bosanac, gde taj da trči! On otišao kući!

Jedan naš političar se zakleo u majku. Majka ga tužila za pokušaj ubistva...

Dolazi muž kući s posla, na vratima ga žena čeka u seksi donjem rublju i kaže:
- Želim da imamo filmski seks.
Bez riječi muž joj odvali šamarčinu, veže je za radijator, gurne joj ga prvo u dupe pa udri, udri, pa ga onda izvadi i išamara joj dupe, lupi je par puta kitom po glavi i svrši joj na čelo...
Onako rasturena i razbucana žena se nekako oslobodi, četveronoške krene prema kupatilu i kaže:
- Mi definitivno ne gledamo iste filmove...

Pitam kurvu koliko košta da mi izdrka, kaže 10 €, i krenu da mi otkopčava tole, ma neću bre, to pitam samo da vidim koliko uštedim kada to sam uradim.

Ako ne slikaš sneg i ne okačiš na instagram dođe sneško belić pokupi sav sneg i nabije ti šargarepu u dupe.

- Dobar dan.
- Dobar dan majstore, znači krenuli i kod nas žuti prsluci... revolucija.. Ako ako, tako i treba, svaka čast.
- Vozačku i saobraćajnu molim.

Možeš da me zoveš "bebo", samo kad mi staviš sisu u usta.

Blind dejt vol.2
Ona: Kako da te prepoznam?
Ja: Kad vidiš lika da ti dolazi u susret i pomisliš o Bože samo da nije ovaj, e taj sam.

- Hajde sa se jebemo?
- Ne mogu!
- Zašto?
- Pa bojim se!
- Čega???
- Pa da ću da zatrudnim!!
- To ne može da se desi Gorane.
- Ok Milane.

Nikada neću zaboraviti kada su mi roditelji za rođendan doneli helikopter na daljinski. Skočio sam od sreće. Poljubio roditelje i istrčao napolje da se igram. Jurcao sam sa daljinskim u ruci, dok je helikopter gordo leteo u vazduhu. Vikao sam, skakao, smejao se. Još uvek pamtim tu sreću, tu radost. A kad sam se naigrao, ušao sam u kuću, spustio moj helikopter, a onda ga pažljivo obrisao krpicom i stavio na sto. Mama i tata nisu očekivali od mene da se tako pažljivo odnosim prema poklonu i to ih je činilo još srećnijim. A kada su roditelji izašli na terasu, na svež vazduh, prišla mi je žena i šapnula na uho :
- Jebeš mi mater ako si ti normalan!

- Plaćate karticom?
- Da.
- Kažite pin.
- Pin...

- Danas je svetski dan borbe protiv korupcije!
- Nije!
- Evo 20€.
- Jeste.

Nikad ne znaš šta sve imaš u životu dok ne pospremiš sobu.

- Brzo ovo je pljačka, stavi taj novac u kesu!
- Kesa vam je 2 dinara, može?
- Ne treba, u džepove ću!!

- Prišao sam joj, malo smo porazgovarali, ali stekao sam utisak da nije zainteresovana.
- Pa šta ti je rekla.
- Odjebi.

Šta će mi kurac ako na njemu nisi ti?!
(ja kad pokušavam da budem romantičan)

Ali kad napišu "Jedva čekam doček nove godine da bi se napio"
ČEKAŠ NOVU DA BI SE NAPIO???
JA DO NOVE GODINE ODRADIM DVE TRANSPLATACIJE JETRE.

Jedna rakija
Dvie rakije
Pet rakija
Osam raknja
Dvanes eakija
Petbes rskija
Šts radiš bivša ljubavn?

Ako opet posle nove godine poskupe cigare ja ću definitivno prestati da jedem.

Mojim starcima je bitnije da se kišobran vrati kući nego ja.

Sa 30 godina imam jasne i precizne ciljeve u zivotu.
Cilj mi je da keva ne sazna da sam razbio nikad korišćenu kristal Zaječar čašu koja stoji u komodi zadnjih 50 godina.

Izneo malo bebu na vazduh, zakašlja se, kaže neka gospođa je li se to prehladio, reko ma jok počeo mali pušiti, to mu je od cigara.

Buditi se sa osobom koju volite i gledati je kako spava je ogroman dar koji vam samo hloroform može pružiti.

Ljudi pojedu čokoladu, pljeskavicu, picu, napolitanke i litar koka kole i ne ugoje se uopšte, ja se evo ugojim i dok nabrojim šta su sve pojeli.

- Doktore recite mi kakvi su mi nalazi umirem od radoznalosti.
- Ne samo od radoznalosti.

Dobra ova ideja da i žene idu na vojnu obuku.
U slučaju rata pošalješ ih na front i samo im kažeš:
- Rekli su oni tamo da ste se ugojile!

U godinama sam kad zaspim na pola pornića.

Pomeranje od telefona povećava verovatnoću da će da stigne poruka ili zazvoni za 99%

U zadnjem redu bioskopa žali se mladić :
- Celi film me nisi poljubila.
- Pa popušila sam ti.
- Meni ???!!!

Kaže muž ženi:
- Ne mogu više da krijem, ja sam peder.
Žena:
- Pa dobro, mater mu jebem, imam i ja šupak.

Razgovaraju dve babe o starim dobrim vremenima i bračnim obavezama. Pa prva upita:
- Je l’ bona, kako onaj tvoj, radi li šta?
- Ništa, moja kumo, ništa… Kako kod tebe?
- Aaa…moj po celu noć može. Ja ga nakrkam sa medom i orasima i on prangija po celu noć. Nego…probaj i ti bona. Nećeš se pokajati!”
Ova ode na pijacu, nakupuje meda i oraha, dođe kući i kaže dedi:
- De stari. Uzmi malo meda, uzmi malo oraha…
I tako svakih pola sata…
- Deder stari samo ti udri. Tebi sam i kupila…
- Ma ne mogu više. Stvarno ne mogu…
- Samo jedi i ne laprdaj.
Ma ne mogu više bona, šta ti je…
- Jedi, čuješ šta ti kažem… Jedi!!!
Najeo se deda kao nikad. Legli oni kada je došlo vreme za krevet. Oko ponoći javi se deda:
- Baba…
Ona budna a ćuti. Pravi se da spava, a on će opet:
- Baba…
Ona ćuti, a on:
- Baba, baba….
A ona se ko fol probudi, okrenu se i reče:
- Šta je junačino moja?!
- Baba, ja se usr’o!

Na poslu, uz kafu, razgovaraju dve prijateljice o svemu i svačemu, pa i o proteklom danu:
- Kako je bilo sinoć?
- Katastrofa od seksa. Muž došao sa posla, za tri minuta pojeo ručak, onda četiri minuta seksa i minut nakon toga je zaspao. A kod tebe?
- Kod mene - fantazija! Muž došao kući, poveo me na ukusnu romantičnu večeru, posle smo šetali sat vremena do kuće, onda sveće, sat predigre, pola sata fantastičnog seksa, a na kraju, zamisli, sat vremena smo razgovarali. Bajka!
Nekako u isto vreme razgovaraju uz pivo dvojica kolega:
- Kako je bilo sinoć?
- Super! Dođem kući, večera na stolu, pojeo sam, pojebao ženu i zaspao. A kod tebe?”
- Ma katastrofa! Dođem kući, nema struje jer sam zaboravio platiti račun, pa sam morao onu moju voditi na večeru. Klopa kao neka fina, daju ti jedan brabonjak na ogroman tanjir, a okolo našaraju neke gluposti, a bilo je tako skupo da nisam imao novaca da se vratimo taksijem, pa sam morao sat vremena pešačiti do kuće! Dođem tamo, naravno nema struje, pa sam morao prvo tražiti, a onda paliti proklete sveće! Bio sam tako ljut i besan da mi je trebalo sat vremena da mi se digne, a posle nisam mogao pola sata svršiti! Nakon toga, još sat vremena nisam mogao zaspati! Ma propast…

Stanica gde se vozovi ne zaustavljaju

Momo Kapor

“Muž me vara” – rekla je sestra paleći cigaretu.
S kim?
“Ne znam” – kazala je – “mislim sa svojom lekarkom”.
Ćutale smo i pušile. Mi smo iz Hercegovine; odatle smo došle u ovaj grad kao vrlo, vrlo mlade devojke.

Otac nam je bio železničar, majka, nepismena…
On je bio naočit, stasit čovek, guste kovrdžave kose. Radio je na železničkoj stanici gde se nikada nisu zaustavljali vozovi. Stanica je bila niska žuta zgrada, nalik na karaulu, podignuta još za vreme Austrougarske, sa jednom jedinom prostorijom i sa stolom na kome se nalazio morzeov aparat koji je otkucavao i danju i noću. Iz njega je curila beskrajna papirnata traka na kojoj su bili ukucani neki znaci. Nije nam bilo dozvoljeno da ulazimo u očevu kancelariju, odakle bi nekoliko puta dnevno izlazio, stavljao na glavu crvenu kapu i pozdravljao ispruženim dlanom uz širit vozove koji su prolazili. Lokomotive su mu tuleći otpozdravljale. Verovale smo da nam je otac najvažniji čovek na svetu.

Naša kamena kuća bila je na brdu iznad sela, u zelenoj udolini.
Silazile smo svakoga dana da se igramo školice na malom peronu, jedinom komadu asfalta u čitavom tom kraju i gledamo vozove što prolaze. Išli su sa severa na jug i ponovo se vraćali na sever. Nismo mogle da vidimo putnike iza mutnih stakala prozora koji bi projurili pokraj nas ali bilo je uzbudljivo osetiti vetar na licu posle njihovog prolaska. Posle svega ostajala je tišina poput kamenog predela sa plavičastim brdima u daljini.
Svi su nekuda putovali, osim nas.

Majka nikada nije silazila na stanicu. Kad nije kuvala i prala, čuvala je četiri koze čije smo mleko pili. Predveče bi zahvatila kantu vode i u njoj razmutila so, pa bi granom prskala nisko šipražje iznad kuće, jer kozama je bila potrebna slana voda. Nikada je nismo videle ni u čem drugom sem u crnini koju je nosila za poginulim bratom.
Otac je imao teške crne čizme . Majka je uglavnom išla bosa po stenju, za kozama. Uveče mu je prala noge u lavoru i brisala ih krpom, dok je on pušio zamišljeno gledajući kroz prozor prema stanici u kojoj je kucalo Morzeovo srce. Majčina kosa bila je prošarana sedima. Imala je najkrupnije crne oči koje sam ikada videla na licu neke žene. Nikad se nije smejala. Osećala se izgleda krivom, što našem ocu nije, umesto nas, rodila sina, koga je, kao i većina Hercegovaca, očekivao.

Jednog leta, obule smo patike koje smo dugo priželjkivale. U njima smo mogle trčati po kamenju, a da nas ne peku tabani. To leto je bilo toliko vrelo da su seljaci pričali kako poskoci stoje na repovima jer je kamen bio užaren.
Jedne večeri, spustile smo se na stanicu da vidimo voz koji je prolazio u šest prema jugu. U očevoj kancelariji se dešavalo nešto čudno; iz nje su, kroz otvorene prozore, dopirali dahtanje i kratki, isprekidani jecaji. Privukle smo stari sanduk, popele se na njega, i kad nam se oči privikoše na polutamu prostorije, videle smo oca kako svučenih pantalona, ali ne i čizama, leži na učiteljici koja je jedina u našem kraju nosila svilene čarape.
Oko njihovih tela, zapetljala se traka iz morzeovog aparata.

Otrčale smo kao bez duše uz brdo kući i pronašle majku koja je granom prskala slanu vodu po žbunju. Ispričasmo joj šta smo videle na stanici, našta ona poče da nas tuče mokrom granom kao luda.
Jeste li gladne? – vikala je ne prestajući da nas šiba.
“Nismo!” – odgovorismo kroz plač.
Jeste li žedne?
“Nismo” – rekle smo jecajući.
Imate li krov nad glavom?
“Imamo.”
Listovi sa grane ostavljali su bolne tragove na našoj nežnoj koži jer su bili skoreni od soli.
Jeste li dobile patike? – vikala je ne prestajući da nas udara.
“Jesmo” – odgovorismo u glas.
Pa šta vas onda briga šta vam otac radi?- kazala je bacivši mokru granu u šiblje, a zatime je sela na kamen zagnjurivši glavu u dlanove.
Sedele smo na kamenju i ćutale.
U tom trenutku, čule smo pisak lokomotive koji je pozdravljao našeg oca.
Taj prodorni zvuk, nalik na krik u kamenoj pustinji, odjekuje u mojoj glavi i večeras, posle trideset godina.

Imaš nove cipele – kazala sam sestri.
Da, lepe su… Reče ona pogledavši ih kao da ih prvi put vidi, a onda zaplaka.


Moje detinjstvo

Autor : Nasja Duplančić

Moje detinjstvo trajalo je sedamdesetih i osamdesetih.. Mama, tata, pet godina mlađa sestra i ja. Ne sećam se da su se roditelji nešto igrali sa mnom. Imao sam igračke i provodio sate u svetu mašte. Mama je radila, kuvala ili spremala. Bavila se kućom i važnijim stvarima.

Niti sam hteo niti je tražila da se igramo zajedno. Zato valjda i danas imam bujnu maštu i uživam u retkim trenutcima samoće. Leti smo po cele dane bili napolju, penjali se, skakali, ali znalo se vreme ručka, večere i spavanja. Kada su nam dolazili gosti, znalo se da deca, osim za vreme jela, nemaju šta tražiti za stolom sa odraslima.

‘Ajmo, deco, u sobu! I bilo nam je super, odlično smo se zabavljali. Ne znam niti sam ikada čuo temu razgovora koja se među starijima odvijala. Nije me uopšte zanimalo. Kada smo išli u goste, pa bi domaćini ponudili kolače, a ja bih proždrljivo posegnuo za trećim komadom, mama bi me prostrelila pogledom tako da sam ruku istog trena povukao prema sebi. Ostalo mi je do dan danas usečeno u pamćenju njeno:

“Nisi se došao najesti, pristojno uzmeš komad, dva i staneš!” Tako i ja danas s prezirom gledam na ljude koji pobrste švedski stol na nekom eventu. Nismo plakali, vrištali i vikali da nam je dosadno. Ako bi nam i palo na pamet, odgovor bi bio:” zabavi se nečim.” I zabavili bi se. Uh, kako je mašta radila..

Bili smo čisti, uredni, pristojni, mogli smo se kontrolisati kad smo trebali biti tihi, a itekako aktivni kad bi nas pustili s lanca. Jeli smo sve, nije bilo pitanja:” Želiš li?” Nikada. Išli smo gde su roditelji hteli, kada je njima odgovarall.. I bilo nam je zabavno… Uvek.

Veselili smo se izletima na koje smo redovno išli vikendom i putovanju jilima ili vizem na more. Tata i mama su radili, brinuli, hranili, prigovarali, slušali, bodrili. Bili je autoritet, nikako prijatelj.

Kasnije, kad je detinjstvo preraslo u adolescenciju, mama je bila oslonac, psiholog, savjetnik, kritičar, podrška, bič božji. Sve po potrebi. Nije bila prijatelj. I to se naglašavalo, da se ne zabunim, da je ne tretiram poput svojeg vršnjaka, bez poštovanja.

Svako nepoštovanje odraslih kažnjavalo se rukom po guzi. Bez objašnjavanja, razgovaranja. Uvredio si starijeg, šamar. Pa ti uvredi i budi bezobrazan sledeći put. Plaženje jezika, ružne rieči… opet onaj ranije spomenuti mamin pogled…

Ne smatram da je bilo idealno… Nakon izlaska subotom, tata me budio u 9 kako bi pomagao pospremiti dvorište. Nakon 10 minuta telefoniranja vikao mi je da prekinem i da se nađem u četiri oka ako želim toliko razgovarati. Ograničeni izlasci su mi beskrajno išli na živce.

Nisam nikada došao kući pijan, nije mi palo na pamet.

A onda se nešto prelomilo usput, pa je takva vrsta vaspitanja postala previše surova. Vreme je izrodilo nove generacije roditelja. Beskrajno tolerantne, one koji podržavaju prijateljski odnos s decom i to im je baš cool..

Nemojte me pogrešno shvatiti, promene su potrebne, rekao bih nužne, ali imam osećaj da smo otišli iz jedne krajnosti u drugu.

Zbog vlastitog bunta ili inata?

Ne znam, ali poput naših roditelja i mi smo preterali, samo na potpuno drugačiji način. Dotakli smo drugu krajnost.

Počeli smo voditi filozofske rasprave s dvogodišnjacima, gledamo na decu kao na statusni simbol, poput novog automobila, pa ga lickamo, dotjerujemo, pokazujemo, hvalimo se:” Koliko kilometara ima tvoj? A konja? Kakve felne imaš? Moj može povući bolje od tvog! A kakav je u krivini?” -Tako vam to meni izgleda…

Trenutno su deca u centru pažnje, sede na čelu stola, štaviše, biraju mesto gde će sediti i to im se odobrava.

Deca prisluškuju razgovore odraslih, upadaju u reč, vode glavnu reč i glavna su tema razgovora. Dakako, uvek vođene u superlativima… Moj mali je ovo, moja mala je bolje… Deca dolaze u goste s rečenicom:” ja sam gladan!” pa ti pobrste pola frižidera, dok se roditelji smeju. Dete se konstantno zabavlja, ne znaju se sami igrati, pa te vuku za rukav i traže pažnju. Ako im ne pružiš pažnju onda vrište, pa cela porodica sudeluje u smirivanju.

Roditelji se svađaju s učiteljima, prete im otkazima, prete drugoj deci, ako im netko u žaru igre dotakne vlastito dete.

Roditelji pljuju pred decom po učiteljima, tako da se i deca usuđuju odgovarati učiteljima kad dođu u razred. Pa nestane svakog autoriteta. Deca su postala smisao života svojih roditelja, životni projekt, jedina tema razgovora, nerealnog ponosa.

S ponosom bi trebali pričati o svojim dostignućima, interesima, iskustvima, a dete o svojim. Umesto toga, hvalimo se tuđim (detetovim) dostignućima, prisvajajući ih kao svoju zaslugu.

Deca su nam tu da ih vaspitamo i pustimo da žive.. Da ih osposobimo za život, ujedno ne zanemarujući svoj. Nikako da im služimo i umesto njih rastemo.

Da ih satima čekamo ispred noćnih klubova i vozimo kućama. (da, to je postalo normalno) Da im držimo lavor kad nakon izlaska pijani dođu kući.

Da im tolerišemo nedopustivo.

Da ih nagrađujemo za dobru ocenu. Pobogu, pa ona bi sama po sebi trebala biti nagrada.

Čini li vam se da u osnovnim školama svi imaju petice? istina, ponekad je lakše detetu zaključiti veću ocenu nego imati posla s nabildanim taticom koji će ti pretiti jer je “stara koza” oštetila njegovo iznadprosečno inteligentno dete i dala mu 4. A ono zna za 10. Barem.

Pojam zlostavljanja i nestašne dečije igre se izjednačio.

Mi smo se grudvali, borili se koprivama, dolazili kući opečeni, ozebli, crveni. Niko nije zbog toga dizao paniku. Nismo bili toliko osetljivi. Nismo tužakali, jer smo znali da ćemo zbog tužakanja dobiti još jedan šamar.

Kad razgovaram malo s novopečenim roditeljima, svima je zajednička jedna rečenica: “Najvažnije mi je da mi diete bude sretno!”

Našim roditeljima je bilo važnije da usrećimo druge! Jer, shvatali su da je u tome, indirektno, i naša sreća.

Obratiti pažnju na ljude, ne biti sebičan, samoživ, razvijati empatiju, saosećati, brinuti, biti obazriv.. To se negde putem izgubilo.

Vaspitavamo li samožive egomanijake?

Nikada zadovoljne osobe, večno željne pažnje. One koji ne trpe autoritet, zabrane, uvete, rokove, pa se celi život traže i čekaju savršenu priliku da padne s neba, a takve nema.

U međuvremenu ih roditelji finansiraju peru, hrane, teše.. Jer njihovo zlato zaslužuje bolje. I ovaj svet nije dovoljno dobar za njih. Jesam li preterao? U svakom slučaju, mislim da nam treba zlatna sredina. Nešto između vaspitnih metoda naših roditelja i ovih danas. Vreme će pokazati, ako nas, u međuvremenu, vlastita deca ne pojedu za doručak.

недеља, 9. децембар 2018.

Vicevi 99

Stiže mi jutros poruka od babe "prozori se smrzli skroz". Ja u brzini odgovaram "pa sipaj malo vrele vode preko". Baba odgovara "sipala, sad se laptop skroz ugasio, šta dalje?"

Ja sam samo jednom preturao po ženinoj torbi i posle toga sam ubeđen da se u njoj krije, sveti gral, Teslino oružje, rešenje za Kosovo, baba koja se češlja i Molderova sestra.

Razgovor sa konobarom u zemunskom kafiću
- Ja bih neku kafu.
- Oš espreso, makijato ili maćado?
- Šta je maćado?
- Pa, turska, domaća.

Svojevremeno je muž znao da u toku pornića iskomentariše : KOLKE SISE OVA IMA, ANA VIDIŠ LI , dok nisam jednom rrekla, KOLKA KITA BOKTEJEBO EL VIDIŠ?
Više ne gledamo porniće zajedno.

- Mrzim matematiku! Ja ovo ništa ne kontam! Najgori predmet! Neću ovo da radim!
- Dobro tata, ne ljuti se, uradiću domaći sam.

Šeta se konj po šumi i upadne u živi pesak. Pokušavajući da se izvuče vide ćurku i reče joj:
- Molim te idi po farmera ne mogu da se izvučem.
Ćurka ode, vraća se Mercedesom i reče konju:
- Nema farmera zaveži se za branik od auta pa ću te povući.
I izvuče ona konja.
Prošlo par dana kad i ćurka upade u živi pesak i počne da doziva konja.
- Molim te idi po Mercedes ne mogu da se izvučem.
Konj joj reče:
- Nemam vremena da idem po Mercedes, nego ja ću da opkoračim pesak, a ti se uhvati za moju kitu.
I tako on izvuče ćurku.
I ŠTA BI UOPŠTE BILA POENTA OVE BASNE???
PAAAA… AKO IMAŠ KITU KAO KONJ, NE TREBA TI MERCEDES DA POKUPIŠ ĆURKU!

Razboli se neoženjen momak, obiđe sve doktore pa i specijaliste… Ne nađoše mu dijagnozu.
Dođe kod jednog 100 posto kul doktora koji ga upita:
- Jel’ dečko, jesi ti oženjen? Imaš li curu?
- Nemam…
- Aaa…to je tebi. Nego, nađi ti sinko kakvu da te podoji pa vidi hoće li bolovi prestati.
- Pa, znaš doktore, imam ja jednu komšinicu skoro je rodila i doji, pa da možda pitam nju.”
- Hajde, hajde, samo izlazi iz ordinacije.
I rečeno učinjeno. Ode momak kod komšinice i upita je:
- Jel’ komšinice, imam neku bolest i doktor mi reče da nađem neku da me podoji, pa reko da upitam tebe. Znam, rodila si skoro i tako to.
- Aaaa, može lepi moj komšo, kako da ne… Pa, šta ćemo? Ajmo tamo… iza ovog sena.
Izvadi žena sisu, a one sve nabrekle.
Uhvati se momak posla, duc, duc, žena se uzbudila, vrpolji se, pa kaže:
- Jel’ dečko, bil’ ti još šta?
- Pa, ja bi plazma keksa ako ima!

Kupio ortak mečku ,što ima neki sitem - kompjuter, da prepoznaje rupe na putu i podiže točak da ne upadne u nju. Od Sremčice do Borče mu pregoreo procesor.

Dosadi dr. Starčiću penzija i odluči otvoriti vlastitu kliniku. Na ulicu postavi tablu sa sledećim tekstom:
“KLINIKA dr. STARČIĆA
Cena kompletnog tretmana 50.000 dinara.
Ako tretman ne uspe – vraćam 100.000 dinara!”
Mladi lekar, uveren da matori prdonja više nema pojma o medicini, odluči iskoristiti priliku i zaraditi 100.000 rsd… i ode do dr. Starčićeve klinike.
Mladić: “Dr. Starčiću, izgubio sam čulo ukusa. Ima li mi pomoći?”
Dr. Starčić, obraćajući se medicinskoj sestri, reče: “Sestro, donesite molim vas lek iz kutije broj 22 i kapnite 3 kapi mladiću na jezik.”
Sestra to učini, a mladić će na to: “Aaaa…! …pa to je benzin!”
Dr. Starčić: “Čestitam! Povratilo vam se čulo ukusa! To će Vas koštati 50.000 dinara.”
Naljuti se mladić pa se posle nekoliko dana vrati u kliniku dr. Starčića, u nameri da povrati novac.
Mladić: “Izgubio sam pamćenje, ničega se ne mogu setiti.”
Dr. Starčić: “Sestro, donesite molim vas lek iz kutije broj 22 i kapnite 3 kapi pacijentu na jezik.”
Mladić: “E, neće moći - to je benzin!”
Dr. Starčić: “Čestitam! Vratilo vam se pamćenje! To će Vas opet koštati 50.000 dinara.”
Pošto je izgubio 100.000 dinara, izjuri mladić besno iz klinike, ali se posle nekoliko dana ponovo vrati.
Mladić: “Oslabio mi je vid - jedva da išta vidim!”
Dr. Starčić: “Nažalost, za to nemam leka. Zato vam vraćam vaših 100.000 dinara.” I da mu novčanicu od 100 dinara.
Na to će mladić: “Pa, ovo je samo 100 dinara!?!”
Dr. Starčić: “Čestitam! Vratio vam se vid! To će koštati 50.000 dinara.”
Pouka: To što si mladić, ne garantuje da ćeš nadmudriti starčića.

Bog je stvorio prvo Evu kojoj je samoj na svetu bilo jako dosadno.
- Bože, nešto sam razmišljala - reče Eva jednog dana.
- Šta ti je na umu Evo? - reče Bog.
- Pa, znam da sam tvojih ruku delo kao i ova prelepa bašta i sva ova bića oko mene, ali u poslednje vreme osećam da život nije samo to.
- Dobro, nastavi…- reče Bog.
- Ponekad mi bude dosadno - rado bih se malo zabavila. I malo mi je dosadilo sve ovo podizanje i nošenje tereta i čuvanje bašte od mamuta i dugozubih tigrova, da ne pominjem tu prokletu zmiju. Ova bašta zna biti opasno mesto.
- Razumem - reče Bog, napravivši kratku pauzu - Evo, imam lukav plan - reče Bog, samo za tebe ću stvoriti muškarca
- Muškarca?” upita Eva, - Šta je muškarac?
- Muškarac je nesavršeno stvorenje sa mnogo slabosti i odvratnih navika. Muškarac će lagati, varati i ponašati se poput idiota zapravo on će uglavnom biti pravi gnjavež. Ali s druge strane, on će biti veliki i snažan i moći će te zaštititi, loviti, podizati stvari, što može ponekad biti korisno. Biće sklon gubljenju kontrole uma i tela kada je uzbuđen, ali uz malo usmeravanja može dostići prihvatljiv standard u spavaćoj sobi. Mislim da razumeš šta hoću da kažem - reče Bog.
- Hmm, čini mi se da je taj muškarac ideja vredna truda. Nego, reci mi Bože, ima li išta drugo što moram da znam? - reče Eva.
- Samo ovo” reče Bog. Muškarca možeš dobiti uz jedan uslov. Muškarac će, u skladu sa svojim arogantnim, poremećenim, samobitnim karakterom, verovati da je on prirodno prvi stvoren, a i sama znaš da svi imamo pametnije stvari u životu od prepiranja, pa ovo moraš čuvati kao veliku tajnu između nas, ako nemaš ništa protiv. Znaš ono, žena ženi u poverenju.

U malom lepom hotelu “Turist”, u devet sati ujutro, zvoni telefon na recepciji.
Recepcija hotela “Turist”, na telefonu je Mirjana, kako vam mogu pomoći?
- Dobro jutro gospođo Mirjana, na telefonu je Nikola Radić, soba 123. Želeo sam Vas samo pitati u koliko sati se otvara hotelski bar?
Dobro jutro Gospodine Radiću, hotelski bar se otvara tačno u pet poslepodne.
- Najljepše hvala gospođo. Želim Vam jedan prijatan dan.
Isti hotel, recepcija, u podne:
Recepcija hotela “Turist”, na telefonu je Mirjana, kako vam mogu pomoći?
- E, ćao Miro, ovdje Radić, o’š molim te…mi kažeš kad otvaraju…bar…
Dobar dan gospodine Radiću, hotelski bar će biti otvoren tačno u pet poslepodne.
- E, super. ‘Fala ti do neba. Aj ćao.
Isti hotel, recepcija, tri sata poslepodne:
Recepcija hotela “Turist”, na telefonu je Mirjana, kako vam mogu pomoći?
- Zzzzzdravo … m.m.m.mače! ovdje n.n.nikola… e…, kad se otvara… onaj… hik… …b.b.bar?
- Gospodine Radiću, ovo je već treći put da Vam to govorim. Hotelski bar se otvara tačno u pet poslepodne, ali ja ne verujem da će VAS u takvom stanju pustiti unutra.
- Eeee…m.m.mače… …ja n.n.neću unutra… … …ja ‘oću NAPOLJE!!!

Došao komšija do komšinice, kad u njenom dvoristu Đoković i Federer igraju tenis…
- Pa, šta je ovo? Upita komšija.
- Ma pusti me komšija, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
- Kako nagluva? Ponovo upita komsija.
- Pa lepo, nagluva, slabo čuje…
- A, da li bi mi je pozajmila?”
- Ma hoću, ali kada ti kažem da je nagluva…
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, sav ljut i vraća joj zlatnu ribicu…
- Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva skroz na skroz!
- Kako, šta je bilo? Upita komšinica.
- Ja tražim lovu, ona mi da sovu…ja tražim novce, ona mi da ovce…ja tražim pare, ona mi da jare…
- A, šta misliš da sam ja tražila KVALITETAN TENIS!

Ispadne mi upaljač pod krevet, sagnem se da ga uzmem, nađem daljinski, onu drugu čarapu, onog kera što ga stalno gubite po tviteru, papir od bajadere, komšinicine gaće, komšinije gaće?!!, Tominu diplomu, mirovno rešenje za Palestinu, Dačićev obraz, E.T-ja, samo upaljača nigde

Omalovažavanje ljudi koji nisu završili fakultet je greh, među njima je puno sposobnih.
Omalovažavanje onih koji su kupili diplome je obaveza

Sinoć kad smo majka i ja gledali neki film na tv-u, bila je scena u kojoj jedna devojka ide između dve žive ograde visoke preko 2 metra. U tom trenutku sam rekao:
- Ko li kreše ovo?, misleći na ogradu, a majka je odgovorila:
- Što,šta joj fali?

Oženio se princ prelepom princezom ali princeza neće seks, te on odluči da ode kod dvorske veštice da mu spremi ljubavni napitak. Kaže veštica:
- Da bih napravila ljubavni napitak potreban mi je jedan sastojak koji moraš ti lično doneti. Preko sedam mora i sedam gora ima jedna pećina u kojoj živi jedan strašni zmaj. Moraš ga ubiti i kada ga rasporiš iz njega će izaći medved. Kad rasporiš medveda iz njega će izaći vuk, iz vuka lisica, iz lisice zec, iz zeca golub iz goluba vrabac. E kad rasporiš vrapca u njemu ćeš pronaći jedno malo jaje. To mi je jaje neophodno za pripremu ljubavnog napitka!
Pošto je princ žestoko rešio da “zvekne” princezu opremi on ekipu i krenu na put. Posle 4-5 godina putovanja preko sedam mora i sedam gora stigne ti on, napokon do pećine gde živeše onaj zmaj i onako ljuto od dugog puta i apstinencije napravi masakr. Raspori on zmaja, medveda, vuka…i sve ostale životinje i kada dođe do vrapca iz njega ispade ono jaje. On ga sav srećan uze i brže bolje krene nazad. Vratio se on posle 2-3 godine u dvorac, preda veštici ono jaje ali avaj, napitak mora odležati bar godinu dana dok ne sazri.
- Pa kad sam mogao izdržati 7-8 godina, izdržaću ću još i ovu jednu , pomisli princ i ode se odmoriti i pripremiti za dugo iščekivani trenutak seksa sa princezom.
Kada je prošla godina ode on kod veštice i ona mu da bočicu sa ljubavnim napitkom i reče:
- Da bi napitak imao što bolji efekat, moraš sve učiniti kako ti kažem. Pripremi jednu gala večeru na kojoj ćete biti samo princeza i ti. Kuvarima naredi da sva slana jela malo više zasole, a slatka više zaslade. Ispred princeze stavi bokal vode ili vina, a malo dalje iza bokala, da se ne vidi, postavi ovu bočicu sa ljubavnim napitkom. Kada se princeza bude najela, silno će ožedneti, te kada se uhvati za bokal ugledaće bočicu sa ljubavnim napitkom i poželeće da vidi šta je to. Ti budi u pripravnosti, pa kada se ona nagne preko stola da dohvati bočicu sa ljubavnim napitkom, ti joj se prikradi zguza i dobro je kresni!!!!”

Negde tamo u truloj Evropi baciš kesu sa đubretom gde ne treba, neko od građana te prijavi jer je patriota, to smatra obavezom, ne dozvoljava da mu prljaš zemlju, jer je voli. U Srbiji idiot izbaci šut kraj puta, šporet u reku, đubre kroz prozor. Ko prijavi taj je cinkara. Svest?!

Srela se dva crnca u Tokiju i pošli na piće. Pričaju oni o svemu i svačemu. I pita jedan:
- Je li, a gde si ti studirao?
- U Jugoslaviji.
- Ma nemoj, i ja sam. A u kojem gradu?
- U Beogradu. A ti?
- Ja u Zagrebu.
- Jebem ti mater ustašku!!

Zadnjih 6 godina ja pijem hladnu kafu. Ne po vlastitoj želji..
Čim srknem eto nekog s nekim zahtevom. To gladno, to žedno, to usrano, to upišano, to nezadovoljno, to nacrtalo nešto, to progutalo plastelin, to zalepilo brata selotejpom, to ušlo u vešmasinu..

Muž i žena došli u neki luksuzan hotel, sede kod bara i vide jednu jako zgodnu devojku.
- Baš je zgodna ona tamo, šteta što je prostitutka - kaže muž.
- Sram te bilo, kako možeš za tu finu devojku pričati takve stvari.
- Ma, prostitutka je, sto posto!
- Ma nije - tvrdi žena.
- Evo, dokazaću ti. Kreni polako do naše sobe, a ja ću je pokupiti i dovesti. Uđi pre nas u spavaću sobu, sakrij se negde i slušaj.
I tako, sedi žena sakrivena iza zavese, kad muž dovodi devojku.
- Dobro, kod mene se plaća unapred, to je 100 eura na sat.
- Uh, pa to je puno para, nemam toliko.
- Pa koliko bi dao.
- Šta ja znam, imam samo 10 eura.
- Onda ne znam što si me uopšte zvao! - kaže prostitutka i besno izađe na vrata.
Posle nekog vremena, muž i žena se vratili do bara, sede i pričaju, kad prostitutka prolazi pored njih i dobacuje:
- Eto vidiš što dobiješ za 10 eura!

Sin Arapina:
- Reci mi tata, kakav je to čudan šešir koji nosimo?
Tata Arapin:
- Sine, ovo nije šešir, ovo je naša arapska marama koju nose muškarci preko glave u pustinji, a štiti od sunca.
Sin: A zašto nosimo ovu haljinu?
Tata: Džalabija je odeća koja vrlo pouzdano štiti od jakog pustinjskog sunca.
Sin: A zašto nosimo te ružne cipele?
Tata: To nisu cipele to su posebne sandale kako bi se sprečile opekotine od pustinjskog sunca.
Sin: Ako je sve radi pustinjskog sunca, koji onda kurac živimo u Parizu?

Od detinjstva imam noću strah da je neko ispod mog kreveta. Otišao sam kod psihoterapeuta i rekao mu:
- Imam problem. Svaki put kad ležem u krevet mislim da je neko ispod njega. Bojim se. Mislim da ću poludeti …
- Mogu Vas izlečiti! Dolazićete na razgovor tri puta nedeljno i za godinu dana oslobodiću vas tog straha.
- Koliko će to da košta?
- Pet hiljada dinara po poseti.
- Moram da razmislim pa ću vam javiti.
Šest meseci kasnije prepoznao me je na ulici.
- Zašto niste došli na terapiju?
- Pa, pet hiljada dinara tri puta nedeljno i tako celu godinu je mnogo novca. Jedan konobar me izlečio za 1.000 dinara. Bio sam tako sretan što sam uštedeo toliki novac da sam kupio sebi novi automobil!
- Kako je to uspeo? Kakav savet vam je dao?
- Rekao mi je da odsečem nogare od kreveta.

четвртак, 6. децембар 2018.

Andrija Milošević - Mačak i skakutavo jaje

Starim drumom, pa kroz seno
jedan mačak lenjo kreno
čas mjaukne, čas se stiša
mačak traži malog miša.

Kad odjednom brk mu frknu
i u levo rep mu strknu,
kad pogleda mačak pravo,
vide jaje skakutavo.

Skače jaje kojekud
mačak misli da je lud,
Ali jaje neće stati
poče mačor da ga prati.

Uskim putem sve do štale
oko kuće pseće male,
pored krmka od sto kila
do ašova i do vila.

Putevi ga zatim nose
na još vlažne senokose,
gde će ovo jaje doći
prati jaje sve do noći.

Preko brda i voćnjaka
sve do zvezda i oblaka,
na Mesecu malo zasta
tamo živi jedna lasta.

Šokantno je mačku bilo
gde se malo lašče svilo
ispričaću keru Peri
živi medved na Veneri.

A kit jedan nebom šturnu
’ladno živi na Saturnu.
Ali jaje skače samo
po svemiru tamo-amo.

Preskočilo zvezdu žutu
hita jaje mlečnom putu,
prati mačor i ne staje
po kosmosu juri jaje.

S leve strane u krivini
na lagodnoj tu visini,
preneražen mačak blene
u leteće dve sirene.

Ma jel ovo san il’ java
il’ je meni luda glava,
na Neptunu raste trava
tu krilata pase krava.
Videh mrava, sretoh brava
sve u svemu baš je strava.

Da pobegne jaje preti
eno jezdi na kometi,
Sada mačak isto mora
da uzjaše meteora.

Juri jaje i ne haje
a i mačak gas dodaje,
tada začu strašnu buku
i ugleda crnu rupu.

Nije dobra a ni fina
ta kosmička veš mašina,
njoj se ne sme blizu prići
već je treba zaobići.

Kad odjednom jaje stalo
zadrhtalo beše malo,
tada puče na dva dela
i proviri glava bela.
i kresticu malu ima
ovde nešto baš ne štima.

Gleda mačak, ne veruje
mali petlić sam putuje,
a dopuni ovu sliku
jedno glasno kukuriku.

Tu se mačak probudio
sanak beše sjajan snio,
protegnu se i mjauknu
kad od jednom, on ustuknu
i pogleda u daljinu pravo
nosorog mu reče zdravo.

Tu postavi pitanje goruće
ljudi moji, jel’ovo moguće.

https://www.youtube.com/watch?v=DVpbHpEjQDw

понедељак, 19. новембар 2018.

Vicevi 98

Strina je imala problema sa kičmom i trebala joj je operacija ali operacija je koštala dosta pa je umesto toga promenila pol s obzirom da je taj zahvat besplatan.
I dalje je muči kičma ali, pravo da vam kažem, boli je kurac. Ćuti i trpi.

Dete u vrtiću kazuje da ga majka svaki dan šutira. Ta vest dolazi do psihologa koji poziva majku na razgovor.
- Dete kaže da ga svakog dana šutirate.
- TUŠIRAM, ljudi, tuširam!

- Tata, moramo da prodamo mamu !
- Štooo !?
- Pa ja više ne sisam, ti ne jebeš, što da je hranimo za komšiju .

Vodili smo ljubav celu noć i probudili se zagrljeni jedno pored drugog. Pitala je želiš li kafu, a ja sam odgovorio GDE SU TI OBRVE JEBOTEBOG.

Čovek je šetao po ulici i primetio izrazito prljavog i pohabanog beskućnika, koji ga je pitao ako ima nekoliko dinara za večeru.
Čovek je iz novčanika izvadio 500 dinara i pitao:
- Ako ti ja sad dam taj novac, hoćeš li njime kupiti pivo umesto večere?
- Ne, prestao sam piti pre mnogo godina, odgovorio je beskućnik.
- Hoćeš li to upotrebiti kako bi išao na pecanje umesto da sam kupiš hranu? pitao je čovek.
Ne. Ja ne trošim vreme na pecanje, rekao je beskućnik, provodim svo vreme pokušavajući opstati.
- Hoćeš li to potrošiti na fudbal umesto na hranu? pitao je čovek.
- Jeste li LUDI? odgovorio je beskućnik. Nisam igrao niti gledao fudbal već 20 godina!
- Hoćeš li novac potrošiti na ženu iz mračne četvrti umesto na hranu? pitao je čovjek.
- Koju bolest bi dobio za šugavih 500 dinara? uzviknuo je beskućnik.
- No, rekao je čovek, ja ti neću dati novac. Umesto toga, odvešću ću te kući na ženinu odličnu večeru.
Beskućnik je bio zapanjen.
- Zar vam žena neće pobesnjeti zbog toga? Znam da sam prljav, a verovatno i jako smrdim.
Čovek je odgovorio:
- Nema veze. Važno je da vidi kako čovek izgleda nakon što se odrekne piva, pecanja, fudbala i seksa.

Otišao Crnogorac u Iran. Prilikom šetnje gradom uhvati za dupe neku ženu i uhapsi ga policija za očuvanje moralnih i verskih vrednosti. Dovedu ga kod kalifa i on kad je čuo šta je ovaj uradio reče:
- Dovedite Jusufa.
Dođe Jusuf, 2,5 metra visok, 2 metra preko leđa. Kalif reče:
- Jusufe ovog da karaš do zore!
Crnogorac krenu kukati, te kako ću ženi i familiji na oči, bolje me ubijte ovo-ono, kad u tom uvodi policija drugog tipa.
- Šta je taj uradio? - upita kalif.
Krao nešto na pijaci. - odgovoriše ovi.
- Dobro, njemu odseci ruke! - reče kalif.
Stavi Jusuf njih dvojicu pod mišku i taman da krene, kad dovode trećeg.
- Šta je sa ovim? - upita kalif.
Psovao je Alaha i pravio sranje u džamiji.
- E njemu odsecite i ruke i noge!
Stavi Jusuf i njega pod mišku, kad dovedoše četvrtog.
- Šta je taj uradio?
Pobio ljude i decu.
- E njemu odrežite i ruke i glavu - reče kalif.
Stavi sve njih Jusuf pod ruke i krenu, kad će Crnogorac:
- Jusufe, jesi zapamtio koga treba da karaš?

Jednom je jedna engleska porodica provela svoj letnji odmor u Nemačkoj. Za vreme čestih izleta u okolinu, članovi porodice primetili su kućicu koja im se činila pogodnom za provođenje letnjeg odmora. Kada su se raspitali za vlasnika, saznali su da je vlasnik protestantski pastor i pitali su ga da im pokaže kućicu. S obzirom da im se kućica svidela, tražili su od pastora da im je iznajmi za sledeću sezonu. Kada su se vratili u Englesku, kod pregleda plana i rasporeda prostorija, gospođa se setila da nije videla WC u toj kućici i odlučili su da odmah napišu pismo vlasniku radi objašnjenja.
“Poštovani gospodine Pastore, naša porodica je posetila vašu kućicu pre nekoliko dana i sklopili smo ugovor o iznajmljivanju. Međutim, zaboravili smo da vas pitamo za jedan sitan detalj. Molimo vas da nam javite gde se u kućici nalazi WC.”
Pastor nije shvatio tačno značenje skraćenice WC i smatrajući da se klijenti raspituju za crkvu anglikanske sekte Wladez Chapel odgovorio je sledeće:
“Poštovana gospodo, cenim vaše interesovanje i drago mi je obavestiti vas da mesto o kome govorite nalazi se 12 km daleko od kućice. Naravno, ovo je malo nezgodno, naročito ako imate običaj da ga češće posećujete. U tom slučaju najbolje je da ponesete sa sobom suvu hranu i tamo ostanete ceo dan. Neki idu pešice, a ostali biciklom. Mesta za sedenje ima 400 plus 100 mesta za stajanje. Prostorije imaju erkondišn radi prijatnije atmosfere i obezbeđenja svežeg vazduha. Sedišta su tapacirana velurom. Preporučuje se da se dođe što ranije radi rezervisanja mesta za sedenje. Odrasli i deca sede zajedno i pevaju u horu pesme za spasenje duše i tela. Na ulazu svako dobija po jedan list koji se na izlazu mora vratiti, kako bi se mogao upotrebljavati ceo mesec. Lokalni fotografi slikaju svakog posetioca za gradske novine, tako da svako može videti ljude na vršenju svete i uzvišene dužnosti.”

Jedan muškarac je odlučio proveriti da li ga njegova žena voli. S tim ciljem napisao joj je oproštajno pismo, u kojem je, navodno, ostavlja.
Stavio je pismo na sto i sakrio se ispod kreveta, iščekujući ženu. Razumeo je da postupa malo glupo i detinjasto, ali morao je znati šta njegova žena oseća prema njemu. Nadao se da će videti njeno iznenađeno lice, zamišljao kako plače i sva usplahirena, zove prijatelje…
Najzad, kada se njegova žena vratila kući, pronašla je pismo i pročitala ga. Uzela je olovku i počela nešto pisati po njegovom pismu.
Nakon toga, presvukla se pevušeći neku veselu pesmicu, i plešući u njenom ritmu. Pre bi se reklo da je bila srećna, a ne uznemirena i žalosna.
Muž je bio šokiran. Sledilo je još nešto gore.
Žena je uzela telefon i okrenula broj.
- Ćao dragi. Spremna sam, dolazim uskoro. Što se tiče ove budale, napokon sam ga se rešila, otišao je. I kako sam se uopšte i mogla udati za njega? Žao mi je što se nismo ranije sreli. Evo me, stižem.
Prekinula je vezu i izašla iz stana.
Muž je čuo kako su se zatvorila ulazna vrata - otišla je. Razočaran, frustriran, sa suzama u očima, izvukao se ispod kreveta, uzeo pismo da vidi što je napisala.
Kroz suze je pročitao:
- Vidim tvoje noge kako vire ispod kreveta. Otišla sam u prodavnicu po hleb.

Čovek je pobegao iz zatvora gde je proveo 15. godina i provalio je u neku kuću, tražeći novac i oružje. Pronašao je mladi par u krevetu. Naredio je momku da izađe iz kreveta i vezao ga je za stolicu. Dok je privezivao devojku za krevet, popeo se na nju, ljubio joj vrat i šaputao na uvo. Onda je ustao i otišao u kupatilo.
Dok je bio tamo, muž kaže svojoj ženi:
- Čuj, ovaj tip je osuđenik koji je pobegao iz zatvora. Pogledaj mu odeću! Verovatno je proveo mnogo vremena u zatvoru i nije video ženu godinama. Video sam kako te je poljubio u vrat. Ako želi seks, ne odupiri se, ne žali se, uradi sve što ti on kaže. Zadovolji ga bez obzira koliko ti je sve to odvratno. Ovaj tip je verojatno vrlo opasan. Ako ga razljutimo, on će nas ubiti. Budi jaka medena, volim te.
Žena šapućući odgovara:
- A ne, on nije ljubio moj vrat. Šaputao mi je u uvo. Rekao da je gej, misli da si sladak, a pitanje je bilo da li imamo vazelin. Rekla sam mu da je u kupatilu. Budi jak medeni, i ja tebe volim!

Profesor matematike šalje poruku ženi:
“Draga ženo. Sigurno shvataš da su ti 54. godine. Ja imam određene potrebe koje ti jednostavno više ne možeš kvalitetno i u potpunosti zadovoljiti. Sa svake druge strane gledano naš brak je skladan, zadovoljan sam sa tobom kao ženom i zaista se iskreno nadam da te ova poruka neće previše povrediti ili uzrujati. Nakon posla idem do motela sa svojom 18 godišnjom asistentkinjom, ali doći ću kući pre ponoći. Tvoj muž“
Kada je stigao do motela, na mobilni mu je stigla poruka od žene:
“Dragi mužu. I ti imaš 54. godine, a u trenutku kada budeš čitao ove redove ja ću biti u drugom motelu sa 18 godišnjim konobarom iz obližnjeg bara, a budući da si genijalan matematičar, sigurno ti neće biti teško da shvatiš da 18 u 54 ide puno više puta nego 54 u 18. Nemoj me čekati. Tvoja žena

Žena kad hoće da izgleda mlađe:
1. Piling
2. Maska
3. 17 vrsta krema
4. Šminka
Izgleda 7 mjeseci mlađe
Muškarac kad hoće da izgleda mlađe:
1. Obrije se
Izgleda 7 godina mlađe.

Kad noću obiđeš pola naselja da nađeš slobodno parking mesto i nema, onda staneš ispred zgrade i udaraš glavom u volan tako da čelom pritiskaš sirenu... odma svi izađu na prozor i viču MOLIM TE ZAGRADI MENE SLOBODNO.

U nedoumici šta kupiti mužu za rođendan, obilazeći prodavnice, žena stane pred izlog prodavaonice kućnih ljubimaca. No, nakon pomnog razgledanja zaključila je kako cene gotovo svih kućnih ljubimaca prelaze njene finansijske mogućnosti,pa je rekla prodavcu da želi kupiti kućnog ljubimca svom mužu, ali da nije spremna platiti neku veliku svotu.
- Pa, ako je tako - odgovori trgovac - za Vas imam jednu veliku žabu. Kažu da je trenirana da popuši muškarcima!
- Da popuši?” - iznenadi se žena.
- Pa, istini za volju, nije još dokazano da to ona stvarno i radi, ali smo već prodali preko 30-tak takvih ovog meseca! – odgovori trgovac.
Žena pomisli da bi to bio pravi vic-poklon za rođendan. No, po glavi joj se vrzmalo i šta ako je to istinito… Onda ona neće morati popušiti nikada više, uostalom to nije nikada baš ni volela raditi. Kupila je žabu!
Kod kuće, čestitajući mužu rođendan predala mu je poklon. Iznenađenju nije bilo kraja, pogotovo kada mu je objasnila šta žaba radi. Ne verujući toj priči prihvatio je to kao vic i dugo se tome smejao. U to ime nazdravili su vrsnim vinom iz vlastitog podruma.
Već umorna od potrage za poklonom i proslavom rođendana, žena je pošla u krevet srećna zbog uspelog poklona. No, usred noći, probudi je galama iz kuhinje. Posuđe je lupalo, čulo se kreketanje i glas njenog muža. Ona potrči niz stepenice dole do kuhinje. Kad tamo, muž i žaba čitaju i proučavaju kuvarske recepte preko smartfona i tableta.
- Šta radiš ovde u kuhinji u ovo doba noći?! - zapanjeno upita žena.
- Ako ovu žabu naučim da još i kuva… ti se možeš seliti! - odvrati muž.

Bračni par ode u IKEU i kupi ormar. Potom muž ode na posao, a žena odluči da ga sama sklopi. Rečeno-učinjeno! Kad je ormar bio gotov, žena ga ponosno pogleda sa svih strana, a u tom času prođe ulicom tramvaj. Kako je stan bio na prvom spratu u staroj kući, od vibracija se vrata sama otvore…
“Hmm…moraću učvrstiti sve zavrtnje”, pomisli žena i prionu na posao. Kad je završila, stane pred ormar – lepši nego ikada, kad opet prođe tramvaj i vrata ormara se opet uz škripu otvore.
“A u pm!” Viknu žena i odvijačem stegne opet sve zavrtnje do kraja i više od toga.
“Probaj se sad otvoriti!” vičući na ormar…
Prođe još jedan tramvaj i hop. Vrata se opet otvore. Žena sva iznervirana i jako besna nazove IKEU. “Sramota, kakav ste nam to ormar prodali?”
Servis u IKEI odluči pomoći i pošalje jednog stručnjaka. Pola sata kasnije on stigne, u radnoj odeći sa natpisom IKEA na grudima.
“Gde je ormar?” Upita ženu. “Vi ste ga sastavili?” Nastavi tonom koji jasno govori šta misli o ženama “majstorima” u kući. Popravi sve zavrtnje i spone, stane usred sobe, pokaže na ormar i reče: “Evo!”
U tom trenutku, ulicom prođe tramavj i “Škrip”, vrata se opet otvore. “Neverovatno, to još nikada nisam video!” Reče majstor.
Baci se na posao i sve jako dobro proveri i učvrsti. Opet prođe još jedan tramvaj i vrata se još jednom sama otvore. “Pa to je neviđeno!” kaže majstor.
“Znate šta gospođo, ja ću ući u ormar, zatvoriti vrata i videti kad se vrata počnu otvarati gde je zapravo problem.”
Tako i uradi…
U međuvremenu, tog trena se vraća muž sa posla. “Oh, sklopila si ormar draga!” Prilazi ormaru i otvara vrata…
IKEA majstor stisnut u ormaru bledo ga pogleda i kaže: “Gospodine, Vi mi nikada nećete verovati, ali ja ovde samo čekam tramvaj!”

E da, znate zašto vam ne pišu simpatije? Pa zato što im niste simpatije
Evo rešio sam vam ovo aj dalje

Bili smo obučeni i spremni za pokret na proslavu godišnjice braka. Upalili smo noćno svetlo, uključili automatsku sekretaricu, pokrili kavez sa kanarincem, izbacili mačku u dvorište. Pozvali smo taxi, koji je ubrzo stigao pred ulazna vrata.
Kada smo izlazili iz kuće, mačka, koju smo izbacili u dvorište, provukla se ispod naših nogu nazad u kuću. Nismo je želeli ostaviti u kući, jer kada je u kući sama, uporno pokušava pojesti kanarinca. Supruga je otišla sesti u taksi, a ja sam se vratio u kuću da bi mačku ponovo izbacio u dvorište. Međutim, mačka je pobegla na sprat.
Za to vreme, supruga, koja je još uvek čekala u taksiju, nije želela da taksista zna kako će kuća biti prazna celu noć. Zato mu je objasnila da sam se vratio u kuću samo poželeti laku noć njenoj mami (mojoj tašti). Nakon nekoliko minuta sam došao i seo u taksi pored svoje supruge.
- Žao mi je što mi je trebalo toliko dugo, rekao sam kad smo krenuli. Ona kurva se sakrila ispod kreveta. Morao sam je bosti u dupe vešalicom da ispuzi napolje! Onda mi je pokušala pobeći, pa sam je uhvatio za vrat. Onda sam je još morao zamotati u pokrivač kako me ta svinja ne bi ogrebala. Ali, uspelo mi je! Na kraju sam je odvukao niz stepenice i bacio u dvorište! Nadam se da se neće opet posrati pred vrata!

- Šefe, moram da izađem ranije...imam neku sahranu.
- Trebaće mi neka potvrda da bih ti opravdao izostanak.
- Hoćete moj selfi sa pokojnikom ili kašičicu panaije? Ili možda da donesem sutra krstaču pa ću da je vratim popodne?

Keva svima kupila pidžame na buvljaku i sad uveče izgledamo kao gimnastička reprezentacija Rumunije na Olimpijadi 1976. u Montrealu!

Jedna privatna škola u Hamiltonu suočila se sa jednim problemom.
Nekoliko 12-godišnjih devojčica počelo je koristiti ruž za usne i mazati se u WC-u. To je još bilo u redu, ali nakon što bi nanele ruž, prislonile bi usne na ogledala i ostavljale gomilu malih otisaka.
Svake večeri, čistač je morao brisati te otiske, a sledeći dan bi se pojavili opet.
Konačno, direktorka škole je odlučila da se nešto mora preduzeti. Pozvala je devojčice u WC, kao i čistača. Objasnila je da svi ti otisci uzrokuju veliki problem čistaču, koji mora svake večeri čistiti ogledala (možete samo zamisliti zevanje malih princeza).
Da bi pokazala kako je teško čistiti ogledala, direktorka je zamolila čistača da pokaže devojčicama.
On je uzeo svoju krpu, umočio je u WC-školjku i obrisao ogledalo s njom. Od tada, više nije bilo otisaka usana na ogledalima.

Nikola je uz masu problema, razbijanje stakla loptom i druge pubertetske gluposti, počeo ređati jedinice u školi. Njegova majka je već pogubila živce pokušavajući ga dovesti u red, ali bez uspeha. Vraćajući se sa jednog roditeljskog sastanka ultimativno zatraži od muža, da ozbiljno sa sinom popriča kao sa muškarcem, jer ona definitivno ne uspeva Nikolu da izvede na pravi put…
I tako otac nameri malo popričati sa svojim sinom kao muškarac sa muškarcem. Sednu oni za sto i otac ga upita:
- Sine, ‘oćeš pivo?
Ali tata, ja ne pijem, ovaj…
- Daj Nikola, nemoj meni prodavati te fore, znam ja da ti piješ, sad ćemo nas dvojica popiti po jedno pivo…
Otvori otac dva piva i stavi ih na sto. I tako, pijuckaju oni pivo, otac izvadi kutiju cigareta i ponudi Nikolu.
- Ali tata, ja ne pušim, znaš…
- Sine, ne seri, znam ja da ti pušiš, slobodno ti zapali.
Nikola uzme i zapali. I tako, pričaju oni, piju, puše i otac izvadi Playboy na sto, počne listati i dođe do duplerice. Razvuče je po stolu i kaže:
- Nikola, dobra je, a?
Nikola sramežljivo okrene glavu…
- Aaajde, sine, nemoj folirati, znam ja da se ti pališ na to, ta muško si, nemoj mi sad tu glumiti nevinašce…
I opet, Nikola se oslobodi i počnu oni zajedno listati Playboy i komentarisati žene. U jednom trenutku Nikola kaže:
- Tata, da mi je znati ko ima ovakve žene?
A otac mu poučnim tonom odgovori:
- Odlikaši, sine, odlikaši!

Plašim se

- Ostavi uključeno svetlo - kaže mi dok se na prstima iskradam iz sobe.
- Zašto sine?
- Zato.
- Pa nije valjda da se toliki momak plaši mraka?
- Tata.
- Molim?
- A je l’ se ti plašiš nečega?
- Ko, ja? Tata se ničega ne plaši, sine. Tata se ničega ne plaši… Osim da ćeš mi porasti pre nego stignem da te dobro izgrlim i izljubim i da ćeš mi iskliznuti iz ruku dok trepnem okom.
Plašim se da se nećeš sećati dana koje smo proveli zajedno i da će ove naše godinice izbledeti kao stara hartija.
Plašim se da će te sutra neki strašni pubertet uzeti pod svoje i da će te biti teško voleti, da ću zagledati to lice, tražeći nekakav trag onog ždrebeta što je jurcalo kroz kuću, skakalo po krevetu, smejalo se, nekada davno.
Plašim se da ćeš mi prebaciti jednog dana sve one stvari koje deca inače prebacuju očevima, nezadovoljna svojim likom u ogledalu, nesrećan zbog svih onih nesreća koje, nekako, idu u paketu kad imaš petnaest, šesnaest godina. Da ćeš mrzeti svoj nos i kriviti mene zbog toga jer su tvoj nos i moj nos isto.
Plašim se da ćeš bežati od mene kao od kuge, da ćeš me se stideti, da više nećemo pričati ni grliti se kao sada, da nećeš utrčati u kuću, baciti ranac na pod i sav zadihan mi reći – znaš šta se danas desilo u školi?
Plašim se da ćeš se kriti od mene, da ćeš me lagati, zatvarati se u sebe, da više neću biti drag gost u tvome svetu, u tvojoj sobi. Treskaćeš vratima, govoriti jezikom koji ne razumem, plakati za svaku sitnicu, tražiti svoja prava, odlaziti bez pozdrava, prkositi bez razloga. Strah me je da ćeš se promeniti, da ćeš gurati svoje stvari pod krevet, moje srce pod tepih, ostavljati nered svud za sobom – prosute mrve, šolju s jogurtom, omote od žvaka.
Plašim se da ćeš se povući u sebe i da više neću umeti da te nađem. Da ćeš prekidati vezu svaki put kad uđem u sobu pod izgovorom da nešto tražim. Tražiću tebe, a ti ćeš biti sve dalji. Onako kako sam ja svojoj majci bivao, a ona svojoj i tako redom. Strah me je da ću pričati, a da me nećeš čuti. Da ćeš, meni u inat, raditi protiv sebe. Da će te na brzinu smotati neka pogrešna, koji te ne zaslužuje, koji neće umeti da voli svaku tvoju pegu na licu i da ću zalud govoriti “nije za tebe, možeš i bolje”.
Plašim se da će te nešto boleti, a da nećeš smeti da mi kažeš.
Plašim se da ćeš jednog dana ležati sam, u nekom tuđem mraku i da neće biti nikoga da upali svetlo.
Plašim se da ću, jedne sparne junske večeri u 24:00, gledati u sat i pitati se što te još nema. Da će mi glavom proći sve one strašne slutnje na koje smo, mi, roditelji, pred bogom pretplaćeni.
Plašim se da ću te pozvati, tek koliko da znam da si dobro i da će mi uljudan ženski glas s druge strane reći da “birani korisnik trenutno nije dostupan”.
Plašim se da neću biti uz tebe kada ti bude najteže. Da me neće biti ni kada ti bude najlepše.
Plašim se da ću ti, kako život bude odmicao, sve manje biti potreban i da ćeš me zguliti sa sebe kao staru, osušenu kožu. Bojim se da će proći godine pre nego me ponovo pogledaš i u meni prepoznaš sebe. Pre nego što, listajući albume, primetiš kako, gle čuda, na isti način sklanjamo kosu s čela, na isti način se smejemo, podižemo obrve, mrštimo kad nam nešto nije potaman i da će proći ledeno, kameno, bronzano doba pre nego što shvatiš da smo sličniji nego što možeš i želiš da veruješ.
Plašim se da ćeš ličiti na mene. Da ćeš nositi ovu istu tvrdoglavu crtu, kao beleg na čelu, da će te po tome poznavati i govoriti ti kako si “isti otac”.
Plašim se da ćeš zbog toga neke škole skupo platiti a lekcije učiti po više puta.
Plašim se i da nećeš ličiti na mene. Da nećeš umeti da grliš onako kako ja grlim. Da se raduješ životu onako kako se ja radujem. Da ćeš u želji da što dalje pobegneš od mene, dosadnog i napornog oca, pobeći i od sebe i da neću stići da ti kažem koliko te volim dete moje.
Eto, toga se tata plaši i to, onako, baš baš…i ničega više.

Nepoznat autor

субота, 27. октобар 2018.

Vicevi 97

Čuje čovek da su mu žena i ljubavnica otišle na isti seminar… Malo se uplašio, ali kad su se vratile odluči da ispita da li su se upoznale.
Prvo sedne sa ženom.
Kaže: “Daj draga da vidim slike sa seminara.”
Pokazuje žena slike kad ono ljubavnica na slici.
Kaže muž kao slučajno: “Ko je ova?”
Kaže njemu žena: “Ne znam joj ime, ali neka droljetina, celo veče skače po stolovima, pije, užas.”
Sledeći dan sedne sa ljubavnicom. Ista priča ide, daj da vidim slike…ovo ono. Hop! Na slici žena.
Pita on ljubavnicu opet kao slučajno: “Ko je ovo?”
Kaže ljubavnica njemu: “Ne znam joj ime, ali fina neka žena, došla je sa mužem, tri dana iz sobe nije izašla.”

Da ne bih ubio pauka izmislim neku biografiju za njega da mi ga bude žao. Sad mi je u kupatilu Nikola, samohrani otac dvoje đece, voli da plete, mrzi muve i porodična okupljanja.

Desilo se jednom da neki političar bude primoran na vožnju autobusom. Seo pored njega jedan čovek, običan radnik i političar (da iskoristi podatak za bazu podataka) započne razgovor:
- Šta si ti prijatelju?
Radnik.
- Da li bi radio za Nemce da ti dobro plate?
Naravno, kako da ne. Radio bih nedelju-dve, pa ‘ajd kući.
- A za Engleze?
Radio bih nekoliko dana, pa bi im rekao “dosta je bilo”.
- A za Amerikance?
Ne znam koje pare da mi plate, za njih ne bih radio!
- A za našu zemlju?
Za našu zemlju pitaš? Za našu Stranku? Za naše drugove? Pa radio bih dan i noć! Sve i da mi ništa ne plate.
Znajući da je optimizam u zemlji u velikom padu, dobro raspoloženi političar pomisli da bi takvog entuzijastu i patriotu trebalo nekako nagraditi, pa ga konačno upita:
- A gde si ti prijatelju zaposlen”
- U Pogrebnom preduzeću, ja sam grobar.

Obrijah bradu danas. Druga žena.

Priča drug kad je prvi put imo seks pa se pravio ko da je iskusan, pitala ga cura koja ti je pozicija najdraža on reko desno krilo.

Kad se priča o seksu ja se sklonim da ne smetam.

Suviše glasan seks u stanu će da vas košta i do 10.000 dinara
- Policija, otvaraj!
- Izvol'te?
- Suviše ste se glasno seksali, 10.000
- Nismo, tukli smo se
- Onda ok, samo bez jebanja, u redu?
- U redu.

- Šta radiš?
- Evo talasi mi zapljuskuju jaja.
- Na moru si????
- Ma jok, na Wc šolji sam.

Pazario covek u ikeji preko 100000 din.kasirka ljubazno kaže-
- Hvala što se došli kod nas u kupovinu.
On sav bitan i bezobrazan kaže
- Pa za ove pare treba i da mi popušite.
Ona ljubazno odgovorila
- Gospodine kod nas je samousluga.

U Nacionalnoj umetničkoj galeriji u New Yorku, muškarac i žena su se zagledali u sliku koja ih je zbunjivala. Slika je prikazivala tri crnca koji goli sede na klupi u parku. Dva crnca su imali crne penise, dok je crnac u sredini imao ružičasti penis.
Kustos galerije je primetio njihovu zbunjenost slikom pa im je ponudio svoju stručnu pomoć. Pola sata je objašnjavao kako slika simbolizuje kastraciju crnaca u većinski belom, patrijarhalnom društvu. “Zapravo”, istaknuo je kustos, “neki ugledni kritičari veruju da ružičasti penis odražava istovremeno kulturnu i socijalnu izolaciju homoseksualaca u savremenom društvu”.
Kada se kustos udaljio muškarac, koji je stajao u neposrednoj blizini para, upitao ih je:
- Da li biste želeli znati šta slika stvarno predstavlja?
- Zašto biste vi imali bolje objašnjenje od kustosa, eksperta galerije?
- Zato što sam je ja naslikao - odgovori Mersad Berber, bosanski slikar.
- U stvari, nema crnaca na slici. Ovo su samo tri zenička rudara. Mujo, onaj u sredini, bio je kod kuće na “ručku”.

Došao novi general na dužnost u tvrđavu legije stranaca u pustinji. Krenuo on prvi dan u obilazak tvrđave i dok je obilazio ugleda mazgu zavezanu za stup. Upita on najbližeg stražara čemu služi ta mazga.
- Gospodine generale mazga je za zabavu vojnika! Znate dugo smo tu bez žena…
- Pa onda joj sredite malo to mjesto, napravite joj nadstrešnicu i slično. I ode general dalje.
Nakon mjesec dana u pustinji general nije mogao izdržati i odluči se on malo zabaviti sa mazgom. Naredi stražaru da je drži, a on obavi posao.
Dok se oblačio, olakšan i zadovoljan, upita on stražara:
- Reci mi da li i obični vojnici to rade ovako kao mi generali?
- Pa gospodine generale, obični vojnici inače zajašu mazgu i odjašu do najbližeg naselja sa javnom kućom!
P.S. I kad misliš da sve znaš, iako si šef, pitaj i traži pojašnjenje jer tvoja logika ne mora biti uvijek ispravna.

Lovačko društvo organizovalo je lov za svoje članove. Kako je lov trebao trajati nekoliko dana, rezervisane su im dvokrevetne sobe. Međutim nastao je problem jer niko nije hteo deliti sobu sa Perom, za koga se znalo da užasno hrče. Konačno su se dogovorili da nije pošteno da jedan te isti sve noći bude s njim, pa će se menjati.
Posle prve noći uz Peru, Nikola se ujutro pojavio sav razbarušen i s ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
- Šta se desilo?
Nikola im je ispričao:
- Pera je toliko hrkao da nisam mogao ni oka sklopiti. Ništa mi nije preostalo nego sam celu noć presedeo u krevetu i samo gledao.
Naredne noći je Marko bio na redu. Ujutro isto - izgledao je strašno bled, izmoren, jedva se držao na nogama. Pitali su:
- Kako je bilo? Izgledaš grozno!
Odgovorio je:
Ljudi, to je stvarno nepodnošljivo. Pera struže kao testera. Cele noći sam ga samo gledao.
Slično su prošli i ostali.
Onda je na red došao Dejan. Ujutro se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen.
- Dobro jutro! Veselo ih pozdravi.
Nisu mogli verovati svojim očima. Upitali su ga:
- Šta se dogodilo? Kako si tako odmoran?
A Dejan im je onako iskusno odgovorio:
- Dakle, spremali smo se za spavanje. Pre nego što sam legao, prišao sam Peri otpozadi, zagrlio ga, dodirnuo ga za guzu uz nežan osmeh i poljubio za laku noć. Posle je on cele noći sedeo i gledao me.

Odu na svadbu pa snimaju live, pa neko pućenje, guženje… Celu svadbu oni na instagramu!
SUNCE TI JEBEM…
Ja kad odem na svadbu, popijem sve od viskija do vode u akvarijumu, pa posle sat vremena ne prepoznajem roditelje, ne znam da li sam došao sa mladine ili mladoženjine strane…ili sam opet pogrešio svadbu…
Pojedem bidermajer, da se mlada ne muči da baca, na kraju svadbe imam više slika nego mladenci i tetka iz Trstenika zajedno…
Sa svadbe me iznesu kao badnjak, sa sve poklonima od mladenaca, mesec dana posle roditelji ne pričaju sa mnom, a familija zove i pita da li se još drogiram…

Nakon razvoda, muž je dao, sada već bivšoj supruzi, nekoliko dana da se iseli.
Prvi dan je provela pakujući svoje stvari u kutije, sanduke i kofere.
Drugi dan je pozvala radnike iz agencije za selidbu, koji su odvezli njene stvari.
Treći dan je sela za divni stol u trpezariji, po posljednji put uz upaljene mirisne sveće, laganu muziku, sladeći se s nekoliko škampi, kavijarom i bocom šardonea.
Kad je završila s jelom, obišla je svaku prostoriju i stavila nekoliko ljuski od škampa, premazanih kavijarom, unutar šupljine svake garnišne od zavesa (šuplje aluminijumske cevi).
Na kraju je očistila kuhinju i otišla.
Nešto kasnije, njen bivši muž je stigao sa svojom novom dragom. Sve je bilo perfektno uređeno, mirisalo je na čistoću. Kasnije, malo po malo, kuća je počela smrdeti. Njih dvoje su pokušavali sve: čistili, prali i provetravali kuću. Svaki otvor za ventilaciju je bio proveren ne bi li slučajno otkrili ostatke crkotina, a i tepisi su bili očišćeni parom.
Dezodoransi su bili postavljeni na sva mesta u kući. Firma za uništavanje štetočina i insekata je postavila plin u sve vodovodne instalacije na nekoliko dana, za koje vreme je par morao da napusti kuću, i uz to je morao skupo platiti postavljanje novog debelog tepisona od vune.
…Ništa nije pomoglo!!!
Ljudi su ih prestali posećivati. Radnici agencija za popravke i održavanje su odbili sa nastavkom daljeg rada na kući. Kućna pomoćnica je dala otkaz. Na kraju, ne mogavši više da podnose toliki smrad, odlučili su da se presele. Nakon mesec dana, smanjivši vrednost kuće za 50%, još uvek nisu uspeli da nađu kupca za “smrdljivu kuću”. Štaviše, vest se proširila, pa ni sami predstavnici agencija za nekretnine u dotičnom mestu više nisu odgovarali na telefonske pozive. Na kraju su morali da podignu veliki kredit, kako bi kupili novu kuću.
Bivša supruga je nazvala bivšeg muža da ga pita kako je. On joj se požalio na muke koje ima s kućom. Ona ga je strpljivo saslušala i rekla da oseća čežnju za bivšom kućom i da je spremna odreći se jednog dela koji joj pripada nakon razvoda po zakonu, u zamenu za kuću. Uvidevši da bivša supruga nema pojma o odvratnom mirisu u kući, on se odmah složio s cenom koja je iznosila oko jedne desetine od stvarne vrednosti kuće. Ali, uz uslov da ona potpiše ugovor istog tog dana. Žena je pristala i za manje od jednog sata, njegovi advokati su joj uručili dokumente na potpis.
Nedelju dana kasnije, čovek i njegova ljubavnica su, uz osmeh, trljajući zadovoljno ruke posmatrali radnike kako pakuju njihove stvari, kako bi ih preselili u njihovu novu kuću.
UKLJUČUJUĆI I GARNIŠNE ZA ZAVESE.”

Pojačam pornić u kojem neka crnčuga taslači neku jadnicu, otvorim prozore, pogasim svetla, pa kad završe, izadjem na terasu i pripalim cigaretu.

Ko uspe iz prve da otvori kesu, ubode fleš, razlikuje vuci od guraj na vratima i otvori kutiju lekova sa prave strane bukvalno može sve u životu.

Na intenzivnom odeljenju bolnice pacijenti su uvek umirali u istom krevetu i to svake nedjelje u 11. sati, bez obzira na njihovo stanje.
Doktori su postali vrlo zabrinuti jer nikako nisu mogli ustanoviti šta je uzrok umiranju pacijenata. Neki su čak pretpostavljali da se radi o nekoj natprirodnoj pojavi.
Jednog dana doktori su odlučili oformiti radnu grupu koja treba utvrditi šta se to dešava. U nedelju, radna grupa se okupila oko kreveta nekoliko minuta pre 11. sati i to zajedno sa sestrama i doktorima specijalistima iz svih područja medicine. Neki od njih su čak držali drvena raspeća, neki bibliju, a neki amajlije kako bi se zaštitili od zla.
Kad je sat konačno otkucao 11., odjednom se u sobi pojavila Radojka, čistačica koja radi nedeljne smene. Ušla je u sobu, isključila sistem koji je pacijenta održavao u životu i uključila usisač.

U Turskom zatvoru.
Dolazi zatvorenik u zatvorsku biblioteku i pita da li imaju određenu knjigu, a bibliotekar mu kaže:
- Nemamo knjigu, ali imamo autora.

Kondom…to je univerzalni izum, koristan u svim situacijama.
Na kampovanju, možeš u njemu da držiš šibice da se ne ovlaže. U slučaju da posečeš ruku, možeš da ga stegneš oko ruke i zaustaviš krvarenje. U slučaju da počneš da se daviš, naduvaš ga i uz njegovu pomoć isplivaš na površinu. Ako ga napuniš vodom, možeš u njemu da preneseš ribice iz pet šop-a ili da preneseš vodu i njom ugasiš vatru.
Ukratko, strašno praktična stvar bez koje se ne može.
I sad, svi ti, potpuno logični razlozi, koje je nabrojao moj prijatelj Pera svojoj supruzi kada mu je pronašla kondom u kaputu…nisu uspeli da mu pomognu da se izvuče.

Student koji je pao na ispitu iz “Logistika + Organizacija” kaže profesoru:
- Vi mene ovim kažnjavate. Znate li Vi uopšte o čemu predajete?
Profesor: Naravno, inače ne bih bio profesor!
Student: Dobro, ja bih Vas nešto pitao. Ako mi date tačan odgovor, ja ću prihvatiti moju slabu ocenu i otići, ali ako ne znate odgovor, daćete mi prelaznu ocenu.
Profesor: U redu, dogovoreno.
Student: Šta je legalno ali nije logično, logično ali nije legalno a nije ni logično, a ni legalno?
Profesor ni posle dužeg razmišljanja ne uspeva da nadje odgovor i daje studentu obećanu prelaznu ocenu.
Sad profesor nema mira i pozove svog najboljeg studenta i postavi mu isto pitanje.
Ovaj mu odgovara kao iz topa: “Vi imate 65 godina, a oženjeni sa jednom 30-togodišnjom ženom. To je legalno, ali nije logično. Vaša žena ima 25-togodišnjeg ljubavnika. To je logično, ali nije legalno. Vi dajete prelaznu ocenu ljubavniku Vaše žene i ako je on pao na ispitu. To nije ni logično, a nije ni legalno.

Direktor kompanije poziva sekretaricu i kaže joj: “Hajde, spremi se, idemo na nedelju dana na službeni put u inostranstvo.”
Sekretarica po povratku kući obaveštava muža: “Dragi, moram sa šefom na službeni put na nedjelju dana, moraćeš se sam brinuti o sebi.”
Muž obaveštava svoju švalerku: “Moja žena putuje na nedelju dana, provešćemo to vreme zajedno.”
Švalerka obaveštava svog učenika kome daje časove iz matematike: “Biću veoma zauzeta, imam puno posla i napravićemo pauzu nedelju dana.”
Učenik sav srećan obaveštava svoga dedu: “Deda, biću slobodan nedelju dana i nemam časove, jer mi je nastavnica zauzeta, hajde da idemo na pecanje.”
Deda (direktor kompanije), ponovo zove svoju sekretaricu: “Plan je promenjen, moj unuk me moli da provedemo vreme zajedno. Putovaćemo drugi put.”
Sekretarica zove svoga muža: “Dragi, moj šef je zauzet, službeni put je odložen.”
Muž zove švalerku: “Nećemo moći ove nedelje, žena je odložila put.”
Švalerka zove učenika: “Nastave će ipak biti kao i obično.”
Učenik zove dedu: “Deda, nastavnica je rekla da će nastave biti kao i obično, ne mogu ti praviti društvo.”
Deda zove svoju sekretaricu: “Ne sekiraj se, ipak putujemo ove nedelje. Spremaj stvari.”

Ja ne znam što je muškarcima toliki problem da zapamte:
- Jel sam debela - nisi.
- Jel sam ostarila - nisi.
- Kako mi stoji haljina - super.
- Jel dobar ručak - odličan.
- Ko ti je lepši, Monika Beluči ili ja - ti.
Jebote, pa nije nuklearna fizika.

недеља, 14. октобар 2018.

Čoveče ne ljuti se

Mnogi od nas bespotrebno sebi zagorčavaju život, trošeći dragocenu energiju kada se ljute, besne i histerišu. Kada planu, eksplodiraju, budu uzbuđeni, histerišu, kipe, budu razdraženi. To je sve veoma mučno. Trebalo bi da prestanemo to da radimo da bismo imali energije i snage da kreiramo sebi uspeh.
Prvo ćemo da usporimo tempo života ili da ga bar dovedemo do tačke podnošljivosti. Današnje generacije uopšte nisu ni svesne brzine na koju sebe primoravaju. A jedino što postižemo je uništavanje naše duše i svesti. Kada svest nasumice prelazi sa jednog zadatka na drugi i sama postaje konstantno nervozna i napeta. Posledica toga je stanje svakodnevne zlovolje a da uopšte ni ne znamo koji je razlog. Sa medicinske tačke gledišta konstantna razdražljivost stvara toksine koji izazivaju emocionalne poremećaje. Takođe može doći do zamora i osećanja sveopšteg razočaranja.

„ Ako si strpljiv u samo jednom trenutku ljutnje, izbećićeš sto dana tuge.“
- Kineska poslovica

Pokušajte malo da zastanete, da pravite pauze. Odmarajte se i opuštajte kada god je to moguće. Svi uspešni ljudi to rade; ili ih ne bude dugo. Dok ležite vežbajte „osećaj“ kako mir i spokojstvo prolaze kroz svaki deo vašeg tela. Slobodno usporite jer što god da stvarno želite čekaće vas ako radite bez naprezanja i napetosti. Evo nekih konkretnih saveta kako možete uticati na sebe da uspostavite mentalni mir i u najtežim trenutcima:
- Jednom u svaka 24 sata namerno prekinite svaku aktivnost. Neka to baš bude kad imate najviše posla. Sedite ili lezite nekoliko minuta, koliko god možete sami od sebe da ukradete, i upražnjavajte mir uma i tela.

- Kada vas nešto iziritira pa vas kao posledica obuzme bes, važno je da uspostavite kontrolu nad svojim emocijama. Kao što su nas bake učile da brojimo do deset pa tek onda da reagujemo, mi ćemo jednostavno fizički mirovati desetak sekundi. Nemojte koračati po prostoriji. Ne lomite prste. Ne lupajte, ne svađajte se, ne vičite i ne tumarajte po sobama. Tako ćete sebe sprečiti da se razdražite. Kada smo uzrujani pokreti su nam prenaglašeni. Zbog toga je važno prestati s bilo kakvim pokretanjem. Stanite mirno,sedite ili lezite. Snizite ton glasa. Um i telo su usko povezani. Jedno povlači drugo. Telo osetljivo reaguje na način mišljenja, a isto tako je činjenica da se um smiruje ako je telo statično. Navešću vam jedan primer koji je mene oduševio.

Ne nekom poslovnom sastanku u Americi svi učesnici su se iz nekog razloga posvađali. Ton rasprave je bio veoma žestok i svi su bili na ivici živaca. Jedan od učesnika je iznenada ustao, skinuo kaput, ne obraćavši uopšte pažnju na ostale učesnike, i legao na klupu. Svi su ostali u čudu i ovaj potez im uopšte nije bio jasan. Konačno ga je neko zapitao da li je bolestan. Odgovorio je da nije i da se dobro oseća ali da je počeo da biva razdražljiv i nervozan a da je naučio da je teško biti razjaren ako se leži. Svi su se nasmejali i tenzija je opala.

- S vremena na vreme provedite nekoliko minuta misleći na najlepše i najmirnije prizore koje ste ikad videli, lično, na TV-u ili slici, nebitno. Na primer neki zalazak sunca, planinu u sutonu,mesečinu na moru, sneg na selu itd.

- Napravite spisak situacija kad ste lako i spontano rešili neki od svojih problema uz pomoć svog uma, svoje podsvesti, uz Božju pomoć, svejedno. Prisetite se tog fantastičnog osećaja olakšanja i zadovoljstva zbog razrešenja nečega i uživajte nekoliko sekundi u tome.
Bojana Čupić - autor

Biseri sa telefona 988 i 9812


1. Da li sam vam jutros prvi?
2. Koji je pozivni za Beograd kad se zove od tamo negde?
3. Koji je pozivni za Novi Sad ?
- 021
- Ima li još neki?
4. Molim vas pozivni za Hamburger.
5. Molim vas penzijsko na invalidskoj kosi.
6. Molim vas broj u 27. marta na Slaviji velike pošte za socijalnu pomoć.
7. Kažite mi broj kluba žena negativnog rezus faktora.
8. Dajte mi železničku stanicu za autobuse!
9. Dajte mi "Maticu iseljenika", ove koji skupljaju one koji beže.
10. Molim vas broj Austrougarske ambasade!
11. Dajte mi zaraznu kliniku!
12. U koje doba dana je nabolje ići kod zubara?
13. Kako mogu poslati smrtonosan telegram?
14. Da li imate nekog privatnog kriminalca - ukrali mi kola?
15. Koliko treba da držim jastuk da ugušim čoveka?
16. Da li se može dobiti Beograd iz Podgorice?
- Odakle vi zovete?
- Iz Podgorice!
- Pa kako ste nas dobili?
- To se i ja pitam!
17. Nemam struje, kad ću je dobiti?
- Koja ste vi grupa?
- AB pozitivna!
18. Kako da iz Cvijićeve stignem do Slavije?
- Idete kolima ili GSP-om?
- Taksijem!
19. Da li su ovi iz Elektrodistibucije vernici ili ateisti kad na Svetog Nikolu
isključuju struju?
20. Da li u Beogradu postoji Vaginalistička crkva?
21. Dajte mi broj grobljanskog lekara!
22. Dajte mi Novo groblje, parcelu 318!
23. Kada je Titov grob otvoren za posetioce?

Violina

Drago Proleće,

Iako su moje žice zakržljale i raštimane, sluh me još služi, samo me glas izdao, a kako i ne bi kada nepomično već godinama ležim u ovoj napuštenoj i prašnjavoj kolibi pokraj reke. Već sam izgubila nadu da će me neko pronaći, obrisati prašinu s mene i opet me vratiti u orkestar Proletnih vesnika, za kojim su uvek trčala deca iz mog sela. Znam da si tu negde u blizini jer me ujutro probudi cvrkut ptica i žubor nemirne reke, te mi tako ostaje tračak nade, poput sunčevih zraka koje se probijaju kroz pukotinu kolibe, da ću izaći na svetlost dana i zasvirati prvu proletnu melodiju. Često sanjam kišu i ona me uvek podseti na mladost kada sam putovala po festivalima. Ukrašavali su me sveže ubranim mimozama, a moga violinistu nagrađivali sitnišem i brojnim pohvalama. Sećam se jedne bolesne devojčice, koja je danima bespomoćno ležala na postelji i govorila ocu da bi joj jedino milozvučna melodija violine vratila veru i nadu u ozdravljenje. Nesrećni otac je prešao stotine kilometara da pronađe najboljeg violinistu, kako bi pomogao svojoj kćeri. To je bio jedan od najdirljivijih susreta s ljudima, i to ne običnim, nego najiskrenijim bićem - malenom devojčicom koja je u svojim svetlim očima boje morskih dubina zadržavala suze radosnice. Ne mogu zaboraviti ni vesele trenutke moga života, mnogobrojne serenade odsvirane pod prozorima zaljubljenih mladih djevojaka, svatova čija veselja su upotpunjavali moji zvukovi… Čula sam od slučajnih prolaznika da je stigla neka nova vrsta muzike i da je osvojila svet. Sve manje se posećuju koncertne dvorane, sve se manje pleše, igranke više ne postoje, a ulični svirači gotovo su iščezli. U zadnji čas, kada sam već izgubila poslednju nadu, pojavio se jedan stari ribar koji je u ovoj kolibi tražio izgubljeni pribor za ribolov. Umesto njega pronašao je mene i kao pravi znalac pažljivo me izvukao ispod zatrpanih stvari, duhnuo prašinu s mog starog tela, našao u blizini bačeno gudalo, te prevukao njime po opuštenim žicama. Kada je čuo samo tupi jecaj, rekao je: “Evo još jedne moje vršnjakinje!” Potom se nasmiješio poput snalažljivog trgovca i dodao: “Možda će nečemu i poslužiti!” U trenutku sam se uplašila da ću završiti kao neki antikvitet ili kao potpala za vatru, međutim starac me pažljivo zamotao u tkaninu i odnio u svoju radionicu. “Imala sam sreću”, pomislih. Veseli ribar ne samo da je ribario već je imao i skromnu radionicu za pravljenje čamaca. Tamo mi je zategnuo i naštimao žice, popravio i lakirao gudalo. Na kraju je proverio zvuk i na moje veliko zadovoljstvo odsvirao jednu od mojih omiljenih kompozicija. U tom trenutku njegovo naborano lice je postalo lepše, prozračnije i nekako setno. Kao da su se u njemu probudile mladalačke emocije. Napokon me je zapakirao u kutiju koju je sam napravio. “Bit će presretan kad je vidi!”, glasno je razmišljao ribar i uputio se u selo. Kada je došao pred trošnu seosku kuću, ispred vrata ga je čekao bosonogi dečak plave kose. Očito mu je to bio unuk, sluteći po snažnom zagrljaju i veselom poviku: “Deda, stigao si!” Dečak je imao samo dedu koji se borio za njih obojicu, nesebičnom ljubavlju i ribolovom koji ih je hranio. Deda je znao za njegovu veliku ljubav, muziku i snove da nauči svirati. Dečak je često maštao o predivnoj violini, sjajnoj poput dijamanta na toplim zrakama proletnog sunca. Obično je od zelenih i glatkih travki pravio usne harmonike, a ostale instrumente od drveća iz okolnih šuma svoga zavičaja. On nikada nije imao pravi pravcati instrument, sve do tog dana, kada je njegov stari deda, u želji da razveseli svog unuka, iz kutije izvadio violinu. Bio je tako srećan kada je ugledao taj čudnovati instrument da ga je odmah uzeo u svoje nežne ručice i počeo svirati čarobnu melodiju koju dosad niko nije čuo. Seoski učitelj je saznao za njegov talent i pomogao mu poslavši ga na privatne sate violine u grad. Njegov trud je urodio plodom na prvom takmičenju koje mu je donelo vrednu nagradu i proslavilo ga među mnogim muzičarima. Ali slava ga nije napravila oholim i nezahvalnim. U znak zahvalnosti u svom selu je izgradio novu školu koja po njemu danas nosi njegovo ime. Dedu je učinio srećnim nižući uspeh za uspehom, Tako da je starac svoje poslednje godine proveo prateći svog unuka. Tako sam ja, drago Proleće, promenivši život jednog dečaka, nastavila putovati, veseliti ljude i njihova srca ispunjavati ljubavlju. Moja uloga bi bila zanemariva da iz mojih žica nisu izlazile najpoznatije svetske melodije koje se slušaju i danas. Imena osoba koje su me vratile u život nisu važna, jer je samo važno da svi koji vole muziku i stare vrednosti, stvaraju nove melodije koje i njemu i pažljivom slušatelju donose mir u duši, veru u ponovno rađanje i večni život.
Zauvek tvoja prijateljica,
Violina!

Parada sramote

Mili Bože, šta nas ovo snađe,
u nedelju što poslednja zađe.
Skupilo se par nastranih ljudi,
ponose se što su malo čudni.
Pozadinci, jedva šaka jada,
brigu brine cela srpska Vlada,
od bundžija načiniše mete,
da bi muški šetali k'o tete.

Vojske nema, milicija kleta,
u marici sad pedere šeta,
bezbedno da prođe im maršruta,
da ne skrenu sa evropska puta.

Na svoj narod udaraju silom,
a na Kosmet neće nego milom.
Pod zastavom od duginih boja
nikad novog Kosovskoga boja.

Lepi Boris, lepota mu džaba,
skupio se sav k'o neka baba.
Kad od njega to Evropa traži,
gejevi mu postaju još draži.
Izvini se, potura sve više,
sago glavu, ne čuješ da diše.
Samo tako k' Zapadu će stići,
na sramotu usput će se svići.
Čemu beše sva njegova borba,
da Dačića sada vidi Sloba.
Oj Ivice, kukala ti majka,
zar da muško bude nekom snajka.
I ministar što u NATO hodi
kaže decu da nam mržnja vodi.
Za njega su oni huligani,
kakvi ovo nastupiše dani.

Strašni Homen sa medija preti
jezive će mere preduzeti.
Pohapsiće i staro i mlado,
novu Sablju napraviće rado.
Kad sus' oni u Skupštini zbili,
tada nisu huligani bili.
Kad goreše glasački listići,
drugom krugu ne htedoše ići.
Navijačke horde huligana,
onda nisu bile im rak-rana.

Prođe otad evo deset leta,
sad žutima svaki otpor smeta.
Zarad lažne evroperspektive,
uklanjaju sve prepreke žive.
Ko na brdu više malo stoji,
vidi da se od naroda boji,
demokratska i napredna klika,
od pobune počelaj' da cvika.

Zato se je sila sva upregla,
nebil' kaiš oko vrata stegla,
svakom ko bi naglas mal' porek'o,
da Evropom teče med i mleko.

Srećom nije sve baš 'vako crno,
listak novi neko je obrn'o.
Parade je svima preko nosa
dostaj' vala pederskog ponosa.
Narodu je laži preko glave,
mož' da bidne i parade prave.
Kad se digne sirotinja raja
videćemo i žutima kraja.
Kad ustane motika i kuka,
u govnima biće sve do struka,
prevaranti, belosvetski ološ,
nevladine i dakako Soroš.
Kakos' došli, tako će i sići,
gnevni narod brzo će ih stići.

Vicevi 96

Vidim komšijinog malog plače
- Zašto plačeš.
- Otac me dvaput bio danas.
- Zašto, šta si uradio.
- Pokazao sam mu djačku knjižicu s ocene.
- Pa dobro, jednom za knjižicu, a zašto drugi put.
- Rekoh mu da je to njegova knjižica.

Jednog dana, dok je drvoseča sekao granu jednog drveta iznad reke, njegova sekira upade u istu. Kad je zaplakao, pojavi se Bog i upita:
- Zašto plačeš? On je odgovorio da mu je sekira upala u vodu, i da mu je potrebna jer tako zarađuje za život.
Bog siđe u reku i pojavi se sa zlatnom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja? upita Bog.
Drvoseča odgovori: Nije.
Bog ponovo siđe i pojavi se sa srebrnom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja sekira? upita Bog.
Drvoseča ponovo reče: Nije.
Bog ponovo siđe dole i pojavi se sa gvozdenom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja sekira? upita Bog.
Drvoseča odgovori: Da.
Bog je bio oduševljen čovekovim poštenjem i onda mu da sve tri sekire i tako drvoseča srećan ode kući.
Nakon nekog vremena, drvoseča je šetao sa svojom ženom po obali, kad mu žena upade u reku. On zaplače, a Bog se ponovo pojavi i upita ga:
- Zašto plačeš?
- Oh, Bože, žena mi je upala u reku!
Bog siđe dolje i pojavi se sa Jennifer Lopez.
- Je l’ ovo tvoja žena?, upita Bog.
- Da! reče drvoseča.
Bog se naljuti:
- Slagao si! To nije tačno!
Drvoseča odgovori:
- Oh, oprosti mi, Bože. U pitanju je nesporazum. Vidiš, da sam rekao da Jennifer Lopez nije moja žena, ti bi se pojavio sa Catherine Zeta-Jones. Nakon što bih ja rekao da ni ona nije moja žena, ti bi se pojavio sa mojom ženom. I kad bih ja rekao da to jest moja žena, ti bi rekao da mi daješ sve tri. Bože, ja sam siromašan, i ne bih se mogao brinuti o sve tri supruge, i zbog toga sam rekao da je moja supruga Jennifer Lopez!
Kad god muškarci lažu, to je iz dobrog i časnog razloga, i za dobrobit svih!

Novi Sad=New Now
Beograd=White city
Užice=In wires
Kraljevo=King here is
Podgorica=Under little mountain
Skoplje=With spear
Zagreb=For scratch
Sarajevo=Sara is bullock
Subotica=Little Saturday
Niš=Nothin'
Novi Pazar=New Market

Tada medved: Neko je jeo moju kašu
Mama medved: Neko je jeo moju kašu
Dete medved: Neko je jeo i moju kašu
Tata medved: Neko je ležao u mom krevetu
Mama medved: Znam ja odlično ko je ležao u tvom krevetu
Tata medved: Dobro Radmila to je bilo davno dokle ćeš da me jebeš zbog toga.

U teoriji druga šansa znači da si naučio nešto iz svojih grešaka i vratio si se da popraviš stvari.
U praksi znači da nisi naučio ništa i vratio si se da zasereš i ono što nisi.

Mama i tata uspavljuju sina. Tata mu priča priču o sultanu. Kad je završio, mali se okreće mami:
- Mama…i ja bi želeo da imam pet žena. Jedna da mi sprema da jedem, druga da mi peva, treća da me oblači…
- I jedna da te uspavljuje - nastavi mama…
- Aaa ne, odmahnu sin. Ja ću uvek samo sa tobom da spavam!
Mamine oči se napuniše suzama.
- Bog te blagoslovio oko moje, reče majka i poljubi ga. A ko će spavati sa tim ženama ako one ne spavaju sa tobom, upita mama?
- Neka spavaju sa tatom!
Tatine oči se napuniše suzama…
- Bog te blagoslovio sine moj.

Načelnik porodilišta začuđeno pita glavnu medicinsku sestru:
- Čudno koleginice, ove nedelje nama već desetak očeva palo u nesvest. Šta li se to dešava?
Sestra se nasmeje pa kaže:
- Ma ništa ozbiljno. Pre neki dan nam se porodila crnkinja, pa se babice šale i pokazuju bebu očevima.

Čovek hoda pustinjom i umire od žeđi. Naiđe na oazu i u njoj bunar sa vodom. Nagne se nad njim, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapšao po ramenu. Okrene se, kad pred njim prekrasna brineta. Pravi raskoš ženske lepote.
- Ja sam sultanova žena, i želim voditi ljubav sa tobom! - reče mu maznim glasom.
Oprosti mi, ali strašno sam žedan i moram piti - odgovori joj čovek smeteno.
- Ne budeš li vodio ljubav, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim. Ovo je oaza moga muža! - pripreti mu.
I šta mu preostane - spava sa njom i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu. Okrene se opet - kad pred njim prekrasna crnka. Raskoš ženske lepote.
- Ja sam druga sultanova žena, i želim voditi ljubav sa tobom!” - reče mu maznim glasom.
Oprosti mi, ali strašno sam žedan, moram piti! - odgovori joj ne verujući da mu se to događa.
- Ne budeš li vodio ljubav, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo je oaza moga muža! - pripreti mu.
I šta mu preostane - spava sa njom i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu. Okrene se čovek - kad pred njim SULTAN.
- Otkud toliko drskosti kod tebe, bedniče? Upadneš u MOJU oazu, spavaš sa mojim ženama i još želiš piti MOJU vodu!
Čovek se prenerazi ne verujući šta mu se događa. Ispriča sultanu što se zbilo i zamoli ga da mu oprosti. Sultan mu postavi uslov:
- Oprostiću ću ti pod uslovom da se popneš na onaj breg! - pokaže mu breg udaljen dobrih pedesetak metara - i da prdneš tako da te mogu odavde čuti!
Čovek ode do brega, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je gromoglasno i sultan ga je dobro čuo.
- Nisam se nadao da je neko sposoban za to. Slobodan si! - reče sultan.
Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim čim popijem vode! - zahvalno reče čovek.
- Aaaa, ne! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu!” - reče sultan.
Ali ne popijem li vodu umreću, smilujte se!! - zavapi čovek.
- U redu. Vidiš li onaj drugi breg? - pokaže mu breg udaljen barem stotinak metara – popni se na njega i prdni iz sve snage tako da te svi u oazi čujemo. Daću ti kamilu i vodu!” - naloži mu sultan.
Ode čovek, popne se na breg, napne se i zadnjim atomima snage prdne. ČUDO! Čuli su ga svi u oazi. Sultan mu, impresioniran, daje kamilu i dozvoli mu uzeti vode. On se okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu.
Okrene se čovek, otvori oči, kad nad njim stoji sekretarica iz njegove kancelarije i tiho mu kaže:
- Oprostite gospodine direktore, ali… Zaspali ste na sastanku i strašno glasno prdite…

Mali Ivica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka.
- Gde si bio sine do sada?
- Paa, bio sam sa Maricom u parku.
- A šta si tamo radio?
- Znaš mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli se ljubiti, pa smo se Marica i ja počeli ljubiti.
- I onda?
- Onda je čika onoj tetici skinuo bluzu i počeo je ljubiti u grudi, pa smo to i ja i Marica učinili. Zatim joj je podigao suknju i skinuo gaćice, pa smo Marica i ja isto učinili.
- I šta je onda bilo? – upita već unezverena majka.
- Paa, onda su ono dvoje otišli u žbunje… a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Na prepunoj autobuskoj stanici, mlada dama u tesnoj kožnoj mini suknji stoji prva u redu. Naiđe bus, otvore se vrata i ona se pokuša popeti na stepenice, međutim od tesne suknjice ne može dovoljno podignuti nogu. Stidljivo se nasmeši vozaču i pruži ruku iza leđa da malo spusti svoj zip kako bi mogla zakoračiti.
Ponovo pokuša stati na stepenice, ali opet ne ide. Opet zavuče ruku iza i još malo spusti zatvarač. Opet pokuša zakoračiti, ali ni ovaj put ne ide.
Sad već totalno crvena u licu od srama, mlada dama i treći put spusti zatvarač, ovaj put do kraja. Jedan malo jači dedica koji je stajao iza nje, zgrabi je za kukove i s lakoćom je podigne i spusti na vrh stepenica. Ona poludi od besa i počne da viče na njega:
- Kakav je to način, kako se usuđujete dodirivati moje telo! Ja vas i ne poznajem!
Dedica joj se nasmeši i kaže:
- Gospođice, ja bih se i složio s’vama. Ali, pošto ste mi tri puta otkopčali šlic, računam da smo sada prijatelji, pa rekoh da vam malo pomognem…

Dva prijatelja (dedice) u najboljim godinama poželeli da se pod svoje stare dane još jedanput provedu kao u najboljim danima i krenu u grad u provod. Nakon što su sljuštili nekoliko rakijica i vinjačića, završiše u jednom lokalu iz ‘crvenog miljea’.
Kad su vlasnici lokala rekli da bi želeli malo provoda, ona pogleda dve ‘stare vreće’, ode do svog menadžera i šapne mu:
- Idi gore i u prve dve sobe napumpaj po jednu gumenu lutku. Ova dvojica svejedno ništa neće primetiti i nema potrebe da bez veze angažujemo naše najbolje devojke.
Menadžer ode gore i učini kako mu je rečeno, a dvojica deda nakon toga obaviše svoje…
Na putu kući, onako zamišljen, reče jedan deda drugom:
- Znaš, malo je čudno, ali ja mislim da je moja devojka bila mrtva!
- Mrtva?! Ma otkud ti tako nešto?” - upita ga prijatelj.
- Pa, znaš, sve vreme dok sam je ja ‘voleo’ ona se nije pomerila i niti jednom nije izustila glasa!
- Hmmm, znaš nisam ti hteo reći, ali čini mi se da je ova moja bila još čudnija. Ustvari ja mislim da sam spavao s vešticom! - reče drugi dedica…
- Kako veštica?! Otkud tebi takav utisak? - upita ga prvi.
- Pa, znaš, onako usred ‘ljubavi’ ja sam se toliko napalio da sam je malkice gricnuo za vrat, a ona je na to prdnula na glas, letela malo po sobi a onda izletela kroz prozor, odnevši pri tom i moju protezu!!!

Stari pas ovčar, jurio je zečeve po šumi, dok nije zabasao duboko u nju i shvatio da se izgubio… Našao se pored gomile nekih kostiju kada je začuo korake divlje životinje… Bio je to leopard, koji mu se polako približavao…
Šta ću sad, mislio je u sebi…i onda je brzo dohvatio one koske koje su stajale kraj njega, da bi trenutak, pre nego što ga je leopard opazio, rekao naglas:
- Baš je ukusan ovaj leopard, da mi je da nađem još jednog.
Čuvši to, leopard je ustuknuo i povukao se preplašen u šumu.
Međutim, sve je to gledao jedan majmun sa grane, koji reši da ocinkari starog psa kod leoparda… Skočio je sa drveta i požurio da leopardu saopšti prevaru… Videvši kako majmun žuri negde stari pas posumnja u njegove namere i pođe da ga prati… Video ga je kako objašnjava leopardu o čemu je reč, dok je leopard ljuto režao zbog načina na koji je nasamaren… I naravno, krene u osvetu…
Stari pas, videvši da leopard opet kreće u njegovom pravcu, samo se okrenu i mirno sede osluškujući svaki leopardov korak… Kada mu se već dovoljno primakao da može da ga čuje, stari pas, leđima okrenut leopardu, više za sebe reče:
- Ama, gde li je taj majmun već jednom, poslao sam ga još pre sat vremena da mi nabavi leoparda i još ga nema…
Naravoučenije 1:
Ne kači se sa starim psima, znanje i mudrost se stiču godinama…
Naravoučenije 2:
Šta god uradili, uvek će se naći neki majmun u okolini koji će tome da bude svedok…

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
- Zdravo. Ja sam Saturn.
- Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
- Ja sam Saturn.
- Aleksa… Sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu…
- Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
- Aleksa… Nemoj više da sipaš Saturnu.

Kada pomislite da ste jadni,da ste izgubljen slučaj...Samo se setite mene..
Ja sam devojci poslao za laku noć "volim te", a njen muž mi je odgovorio:
. Voli i ona tebe,ali sada spava.

Zlatno doba Srbije - blizimo se mesečnoj plati od 500€ ili kako se u nemačkoj još ovaj ekonomski fenomen zove jedna jača večera sa prijateljima.

Gospođa prijatnog izgleda kupila mom sinu sok u prodavnici. Pitam sina:
- Jesi rekao hvala?
- Jeste, rekao je. - odgovori gospođa
- Jesi pitao tetu kako se zove, preziva? Da li ima fejsbuk, instagram? Pitaj, nema smisla.

Komšijin auto:
Krst oko retrovizora, Ostrog, Ikona svoje slave, Ikona Sv Nikole, Brojanica oko menjača.
Iz auta izlazimo unatraške, prekrstimo se i poljubimo karoseriju.

Gledam ženu kako se pati sa usisivačem, vodeni filter.Tri puta preko jedne mrve da bi je pokupio.Onaj stari slobodin čupa parket, izvlači boju iz tepiha pa kad keva uspe da ga odvoji od poda ono crevo podivlja k'o anakonda. Pokupi papagaja, paprikaš sa stola i babinu protezu.

Čovek srednjih godina kupio nova brza kola, izađe na autoput i stisne do 160km na sat, osećajući kako mu vetar mrsi proređenu kosu.
- Ovo je extra, pomisli on dodajući još po gasu.
No, kad je pogledao u retrovizor, ugleda iza sebe policijski auto sa upaljenim rotirajućim svjetlima.
- Ma, mogu mu pobeći, pomisli i stisne na nekih 210km na sat.
Tada mu se mozak razbistri:
- Šta koji kurrac radim, ja sam prestar za te gluposti, i zaustavi se pored puta, čekajući da stigne policijski auto.
Policajac se zaustavi iza automobila i prošeta do njega:
- Gospodine, smena mi završava za pet minuta i rado ću vas pustiti ako mi kažete dobar razlog zašto ste bežali…ali neki koji još nikada nisam čuo.
Čovek ga pogleda i kaže:
- Prošle nedelje moja žena je pobegla sa policajcem pa sam pomislio da mi je vraćate.
Policajac ga pogleda, vrati mu papire i kaže:
- Hvala, doviđenja.