недеља, 01. јануар 2017.

Rekli su...47

1.Mudrac ne zna mnogo stvari; onaj ko zna mnogo stvari - nije mudrac. (Lao Ce)
2.Ne postojim na ovom svetu kako bih živio u skladu sa tvojim očekivanjima, niti si ti tu kako bi živio po mojim očekivanjima. (Brus Li)
3.Mi možemo znati samo to da ništa ne znamo. I to je najviši stepen čovečije premudrosti. (Lav Tolstoj)
4.Mudri ljudi znaju sve, lukavi ljudi znaju svakoga. (Onore de Balzak)
5.Što će mudrost kad joj vreme nije. (Petar Petrović Njegoš)
6.Da bi se postupalo mudro, nije dovoljno biti mudar. (Fjodor Dostojevski)
7.Ne mogu da budem deo sveta gde muškarci oblače svoje supruge kao prostitutke, pokazujući sve ono što bi trebalo da bude dragoceno. Gde ne postoje čast i dostojanstvo i gde se jedino možete osloniti na 'Obećavam'. Gde žene ne žele decu, a muškarci ne žele porodicu. Gde budale veruju da su uspešne, dok se kriju iza točkova očevih automobila, a očevi koji imaju imalo moći pokušavaju da vas ubede da ste niko i ništa. Gde se ljudi lažno deklarišu da veruju u Boga sa čašicom alkohola u ruci i bez ikakvog razumevanja svoje religije. Gde se ljubomora smatra sramotnom, a skromnost je mana. Gde ljudi zaboravljaju na ljubav, ali traže idealnog partnera. Gde ljudi popravljaju svaki šum na kolima, ne štedeci ni vreme, ni novac, a oni sami izgledaju toliko siromašno da samo skupa kola mogu da ih pokriju. Gde momci troše novac svojih roditelja u noćnim klubovima, imitirajući primitivne zvuke, a devojke se zbog toga zaljubljuju u njih. Gde se muškarci i žene već godinama ne razlikuju i gde se sve to naziva slobodom izbora, a oni koji izaberu drugačiji put bivaju žigosani kao retardirani nasilnici. Ja biram svoj put, ali šteta je što ne nalazim razumevanje u ljudima među kojima sam najviše želeo da ga pronađem. (Kianu Rivs)
8.Potpuno su iskrene samo one suze koje lijemo nad samim sobom. (Vilijam Šekspir)
9.Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta. (Fjodor Dostojeski)
10.U stvari, i nema puno lažnih suza, nego mi obično lažnim smatramo i nazivamo one suze čiji nam izvor nije poznat ili čiji povod nećemo ili ne želimo da saznamo. (Ivo Andrić)
11.Gde god da mase idu, idi u suprotnom pravcu. (Čarls Bukovski)
12.Zločin je slabost, a ne snaga. Zločinac je slabić, a ne junak. (Nikolaj Velimirović)
13.Kolektivni zločini ne optužuju nikoga. (Napoleon Bonaparta)
14.Smem sve što dolikuje čoveku. Ko sme više od toga, nije čovek. (Vilijam Šekspir)
15.Čovek živi svesno za sebe, a služi kao nesvesno oruđe za postizanje istorijskih, opštih ljudskih ciljeva. (Lav Tolstoj)
16.Ćutanje je najsavršeniji izraz preziranja. (Džordž Bernard Šo)
17.Ja poštujem poginule ratnike, ali mrzim ratne spomenike. (Ernest Hemingvej)
18.Nijedan čovek nije dovoljno dobar da bi bio gospodar drugog čoveka. (Džordž Bernard Šo)
19.Onaj ko neće da bude rob mora da pristane da nikad nema robove. Oni koji drugima odriču slobodu ne zaslužuju je ni za sebe. (Abraham Linkoln)
20.Sudbina odlučuje o polovini naših dela, ali nam ostavlja da sami vodimo računa o onoj drugoj polovini. (Nikolo Makijaveli)
21.Osnove svake države, bilo da je nova ili stara ili mešovita, nalaze se u dobrim zakonima i u dobroj vojsci. (Nikolo Makijaveli)
22.Prva stvar po kojoj treba ocenjivati pamet jednog vladaoca je njegovo okruženje. (Nikolo Makijaveli)
23.Ljudi će lakše zaboraviti smrt svojih roditelja nego činjenicu da im je oteta očevina. (Nikolo Makijaveli)
24.Sigurnije je za vladaoca da ge plaše nego da ga vole. Vladar treba da učini tako da ge ljudi plaše. ali ne da ga mrze, jer to dvoje ne moraju da idu zajedno. (Nikolo Makijaveli)
25.Ni u ratu nije slavna ona prevara koja krši zadatu veru i sklopljene ugovore. (Nikolo Makijaveli)
26.Ima dva načina borbe, jedna je putem zakona, druga putem sile. Prvo više priliči čoveku, drugo životinjama. Ali pošto prvo često nije dovoljno, mora se koristiti i ovo drugo. (Nikolo Makijaveli)
27.Ljudi manje zaziru od toga da povrede onoga koga vole nego onoga ko im uliva strah. (Nikolo Makijaveli)
28.Na kraju krajeva, zadovoljstvo je nagrada za življenje. Život bez zadovoljstva nema nikakve vrednosti. (Džek London)
29.Ništa se ne zaboravlja sporije od uvrede, a ništa brže od dobročinstva. (Martin Luter)
30.Čudne prve ljudske uvredljive reči se ne zaboravljaju nikad više, jer sve koje docnije dolaze pozlaćuju samo tu staru ranu. (Ivo Andrić)
31.Ako želiš da uvrediš svog protivnika, hvali ga na sav glas zbog osobina koje mu nedostaju. (Vinston Čerčil)
32.Ali uživanja, govorilo mu je njegovo bolje ja, uživanja ne možeš da imaš ako nikog ne voliš. (Ernest Hemingvej)
33.To preimućstvo da se svuda osećaju kao kod svoje kuće imaju samo kraljevi, ulične devojke i lopovi. (Onore de Balzak)
34.Razlika između novinarstva i kniževnosti je u tome što je novinarstvo nečitljivo, a književnost se ne čita. (Oskar Vajld)
35.Velika je zabluda mudrost starih ljudi. Oni ne postaju mudriji, oni postaju oprezniji. (Ernest Hemingvej)
36.Nema nijednog ostarelog kralja koji ne bi pristao da bude običan mladi poručnik. (Jovan Dučić)
37.Star čovek je dvostruko dete. (Vilijam Šekspir)
38.Kako starimo lepota se povlači unutra.
39.Ljudi kratke pameti i tvrda srca sporo stare.
40.Za mene, staračko doba uvek je petnaest godina više nego što ja imam.
41.Starost ima dobar mozak i slaba kolena.
42.Postoji veliko otkriće koje tek treba učiniti u književnosti, da se književnici plaćaju prema količini onoga što ne pišu.
43.Istorija književnosti je velika mrtvačnica gde svi traže mrtvace koje su voleli i za koje su se vezali.
44.Ja nikada nisam upoznao književnika koji se stideo svog posla.
45.To je božanska presuda književnosti da zlo strada, a dobro ostaje.
46.U književnosti kao i u ljubavi, mi se zapanjimo nad izborom drugih.
47.Problem lnjiževnosti nije da piše, već da piše ono što ti misliš.
48.Učinak literature je nevidljiv, neproračunatljiv, dalekosežan i ništavan istovremeno.
49.Upravo sa otmenim osećanjima napisana je rđava književnost.
50.U krajnjem slučaju dokle god država dopušta sebi da se meša u poslove književnosti, književnost ima pravo da se meša u poslove države.
51.Književnost najbolje cveta kad je pola trgovina, a pola umetnost.
52.Propadanje književnosti ukazuje na propadanje naroda. Oni drže korak u silaznoj putanji.
53.Literatura koja je prerasla nacionalne granice postaje glas čovečanstva, uspela je više nego što uspeva u politici, da zatrepti skladnim svečovečanskim sazvučjem.
54.Spasi lopova galije i on će ti preseći vrat.
55.Lopovi i prosjaci su najbolji praktični poznavaoci ljudske psihe.
56.Ima mnogo više lopova nego što je obešeno.
57.Od svih lopova najgori su oni koji vam kradu vreme i strpljenje.
58.Veliki lopovi služe kao primer malim lopovima.
59.Mi vešamo male lopove, a skidamo kape pred velikim.
60.Svaki početak je težak, rekao je lopov kad je krenuo da krade nakovanj.
61.Lopov veruje da svi kradu.
62.Kad bi čovek prema islamskom zakonodavstvu, odsecao lopovima jednu ruku, onda bi među kompozitorima i književnicima bilo mnogo jednorukih.
63.Uživaj u malome dok budale traže veće.
64.Ne tražimo razloge da ne uživamo.
65.Svako vreme ima svoja uživanja, svoj duh i svoje običaje.
66.Postoji uživanje u pevanju koje niko ne čuje osim onoga ko peva.
67.Uživaj u sopstvenom životu, ne upoređujući ga sa tuđim životima.
68.Od uživanja se čovek više umori no od rada, i samo posle rada može uživanje biti odmor i pravi zadovoljstvo.
69.Ako čovek zaroni do dna naslade, izneće više šljunka nego bisera.
70.Promena je majka uživanja.
71.Uživanje često promeni i sebe i nas, napor nikada.
72.Uživaj kad možeš i trpi kad moraš.
73.Na ovom svetu sve se plaća, a naročito uživanje.
74.Svet bi trebalo da stvara zakone umesto što sledi običaje.
75.Šta čovek zove civilizacijom to je stanje sadašnjih običaja, što zove varvarstvom to je stanje prošlih.
76.Više postupaka ljudi uslovljeno je običajem nego razlogom.
77.Pokušati promeniti običaje pre vremena opasno je po život.
78.Običaji? Mnogo ih više cene kad se krše nego kad se čuvaju.
79.Običaji stvaraju predstavu o prirodi, napredak nema većeg neprijatelja od običaja.
80.Više koriste dobri običaji nego dobri zakoni.
81.Mi smo mnogo osetljiviji na ono što se uradi protiv običaja, nego protiv prirode.
82.Ili poštuj običaje ili idi iz zemlje.
83.Ništa nije moćnije od običaja ili navike.
84.Uvrede mogu da budu oproštene, ali ne i zaboravljene.
85.Dete koje je pretrpelo manje uvreda postaje čovek sa većim osećanjem ličnog dostojanstva.
86.Teško verujemo u ono što nas vređa.
87.Idi i izgrdi kamen, šta si time postigao? On te neće ni videti ni čuti. Ugledaj se, dakle, na kamen, i ne čuj, nikako i nikada, uvrede koje svet na tebe baca.
88.Ima uvreda koje su izrečene i uvreda koje nisu izrečene, ali su doživljene.
89.Ko druge vređa sebe time ne zaštićuje.
90.Mladi ljudi brzo uvrede i brzo zaborave, stari ljudi su spori i u jednom i u drugom.
91.Pametnom čoveku ne možeš naneti uvredu.
92.Povreda se mnogo brže zaboravi nego uvreda.
93.Mudar čovek razume sve, lukav čovek razume svakoga.
94.Svaki čovek želi da bude mudar, a oni koji ne mogu da budu mudri gotovo uvek su lukavi.
95.Lukavost je prvi i najniži stupanj inteligencije. To je inteligencija u službi koristi.
96.Lukavstvo je umetnost prikrivanja sopstvenih mana i otkrivanja slabosti kod drugih ljudi.
97.Čovek je mnogo napredovao u lukavostikad izgleda pametan ostalima.
98.Lukavstvo je kvalitet pameti, a porok karaktera.
99.Lukavstvo je oružje prostaka, a pamet oružje kulturnog čoveka.
100.Lukavstvo i marljivost su kao bračni par - retko se trpe.
101.Trikovi i lukavstva su praksa budala koje nemaju dovoljno pameti da budu poštene.
102.Slabi u hrabrosti jaki su u lukavstvu.
103.Najviše se čovek prevari kad poveruje da je lukaviji od drugih.
104.Lisice poslednje dolaze kod krznara.
105.Varati drugog je put da prevarimo sami sebe.
106.Oni veruju u meteorologiju kao nauku, ali pod uslovom da im kaže da će sutra biti lepo vreme.
107.Mnogo je prihvatljivije biti odbijen nego prevaren.
108.Ne treba verovati svemu što se pripoveda, mnogi smišljaju da prevare, a mnogi jer su prevareni.
109.Ne varajte lekara, ispovednika i advokata.
110.Mržnja prema nepoštenju najčešće dolazi od straha da ne budemo obmanuti.
111.Verujem da neko ko druge obmanjuje mora konačno sam sebe da obmane.
112.Niko ne može tako da nas prevari kao mi sami sebe.
113.Nikada nismo tako lako prevareni kao kad mislimo da varamo druge.
114.Zadovoljstvo je greh, a ponekad je greh zadovoljstvo.
115.Svi darovi, sve ljubaznosti sveta ne mogu da zamene jedan trenutak zadovoljstva.
116.Dvostruko zadovoljstvo je prevariti prevaranta.
117.Ako ste dovoljno blesavi da budete zadovoljni, ne pokazujte to, već gunđajte s ostalima.
118.Sva zadovoljstva moraju da budu plaćena bolom.
119.Ko je zadovoljan i bez ičega, poseduje sve.
120.Ništa neće zadovoljiti onoga ko nije zadovoljan malim stvarima.
121.Hvaljene su piramide, ali to su spomenici jednog ropskog naroda.
122.Niko nije tako beznadežno u ropstvu kao oni koji lažno veruju da su slobodni.
123.Srećni robovi najveći su neprijatelji slobode.
124.Večno će biti rob zato što ne zna da živi skromno.
125.Nisam znao da sam rob dok nisam otkrio da ne mogu da uradim stvari koje sam želeo.
126.Niko nije rob kome je slobodna volja.
127.Rob ne želi da bude slobodan. On želi da postane nadzornik robova.
128.Razlika između minulih vremena i sadašnjeg vremena samo je u metodama porobljavanja.
129.Priroda je stvorila ropstvo, kukavičluk robova ga održava.
130.Kad rušite spomenike, čuvajte postolja. Uvek mogu da se upotrebe.
131.Mnoge smo lepe spomenike gledali i divili se, a nismo pitali na čijem grobu stoje.
132.Za dobar spomenik potrebno je troje, tri veličanstva: veličina mrtvaca, veličina živog naroda i veličina umetnosti.
133.Čovek prezire samo onda kad nije dovoljno jak da se smeje.
134.Nema nevolje koja ne može da se savlada prezirom.
135.Ja ga isuviše prezirem da bih ikada mogao da ga mrzim.
136.Preziremo mnoge stvari da ne bismo prezirali sebe.
137.Male neprijatelje i male rane ne treba prezirati.
138.Nema nijednog bića tako siromašnog i tako prezrenog koje ne misli da ima neko još siromašniji i još prezreniji.
139.Kad čovek nauči da poznaje zla prirode, prezire smrt. Kad nauči da poznaje zla društva, prezire život.
140.Sve može da se podnese osim prezira.
141.Mnogi ljudi podnose nesreću, ali retko prezir.
142.Moralni prezir daleko je veća uvreda i omalovažavanje od bilo koje vrste zločina.
143.Čovek koji ne prestaje da brblja bacio je na kolena čoveka koji stvara.
144.Čovek čuje samo ono što razume.
145.Čovek je ovladao prirodom pre nego što je naučio da vlada sobom.
146.Satira je vrsta stakla u kojem oni koji ga drže otkrivaju svačije lice, osim svog. (Džonatan Svift)
147.Satira treba da izgleda kao poliran oštar brijač koji zadaje ranu jedva vidljivim dodirom.
148.Satira je kamen koji ne može da se baci u veliku gomilu glupaka, a da nikog ne pogodi.
149.Satire koje cenzor može da razume s pravom su zabranjene.
150.Satiričarima se aplaudira iz straha a ne iz ljubavi.
151.Satira je moje oružje, ali ja sam suviše diskretan da trčim besomučno naokolo i ubadam svakoga koga sretnem.
152.Treba da živiš za drugog ako hoćeš da živiš za sebe.
153.Mi ne možemo da oprostimo drugima što nisu mi.
154.Čovek ne voli samo sebe u drugima, on i mrzi sebe u drugima.
155.Kako želite da ljudi čine vama, tako i vi činite drugima.
156.Nejčešće se događa da čovek pripiše drugome samo ona osećanja za koja je on sam sposoban.
157.Niko ne zna koliko je teško breme drugoga.
158.Mi smo sposobniji da proučavamo naše susede nego sebe, i njihove postupke, a ne sopstvene.
159.Drugi ljudi su sasvim užasni. Jedino moguće društvo je čovek sam sebi.
160.Što duže živimo, to više otkrivamo da smo poput ostalih ljudi.
161.Da bismo shvatili ponašanje drugih ljudi, moramo poznavati ne samo njihove interese već i njihove predrasude.
162.Ne sudi drugima i nikad nećeš pogrešiti.
163.Neka ne bude tuđ ko može da bude svoj.
164.Čim drugi pogreši, mi smo cenzori.
165.Upravo onoliko koliko vidimo u drugima, mi imamo u sebi.
166.Jedan je zbog zločina zaslužio vešanje, drugi odlikovanje.
167.Ko oprašta zločincima postaje saučesnik.
168.Žrtva je nepozdan svedok. Ili dramatizuje zločin ili je mrtva.
169.Nema tmine, nema mraka u kojima bi se mogli sakriti zločinci.
170.Ako je sirotinja mati zločina, nedostatak razuma mu je otac.
171.Zločinac strah prevladava mržnjom, a ne ljubavlju. Jer i mržnja prevladava strah.
172.Glupost je majka zločina. Ali su očevi često genijalni.
173.Ne postoji savršen zločin, postoje samo nesavršeni policajci.
174.Veliki zločini nikada ne dolaze sami, oni su vezani za grehe koju su pre postojali.
175.Najlepše oči za mene su dva oka puna suza.
176.Pravo čoveka na suze ne zastareva.
177.I plač je vrsta zadovoljstva.
178.Ima izvesnih suza koje često varaju nas same, pošto su prevarile druge.
179.Prve suze deteta su molbe, ako ih ne sprečite, postaće naredbe.
180.Plakanje je slađe nego što to uopšte može da se zamisli.
181.Suze su poput oluje, posle njih čovek je uvek mirniji.
182.Da me izvučete iz suza treba vi da plačete.
183.Često kroz suze oteče sav bol.
184.Brzo se suza osuši, naročito kad se radi o tuđim nevoljama.
185.Sva blaga ovog sveta nisu vredna jedne jedine dečije suze.
186.Ako jedan dobro ispunjen dan daje dobar san, onda jedan korisno ispunjen život obezbeđuje spokojnu smrt.
187.Mudrost je previsoka za budale.
188.Volim više mudrost nego ona mene.
189.Mudar čovek vidi onoliko koliko mu treba, a ne onoliko koliko bi mogao.
190.Različita vina možda i ne valja mešati, ali stara mudrost i nova mudrost daju odličnu mešavinu.
191.Dugo je postojala titula dvorske budale, a nikada nije bilo titule dvorskog mudraca.
192.Ko nikada u životu nije bio glup, taj nikada nije bio ni mudar.
193.Lakše je biti mudar za druge nego za sebe.
194.Budala laska samom sebi, mudar čovek laska budalama.
195.Odlika mudrosti je da ne čini očajničke stvari.
196.Svi smo mi mudri, ali samo onda kad nam to nije potrebno.
197.Pojedinci mogu da stvore zajednice, ali institucije može da stvori samo narod.
198.Narodi kojima vladaju despoti nalik su lavovima koji imaju brnjice.
199.Veliki narod bez duše je neizmerna rulja.
200.Lepotice ne čeznu za lepim ljudima, kao ni bogate za bogatašima. Lepe ljude vole žene koje nisu lepe, kao što za bogatim čezne fukara. Istina je da lepota čovekova osvaja odjednom, a karakter i duh čovekov osvajaju polagano, jer se karakter i duh ne obraćaju ženinom životu fizičkom nego moralnom. Veliki čovek, to je za ženu veličina koja zamara, dubina koja plaši, pedantnost koja odbija, princip koji gađa u glavu. Za ženu više vrede dve radosti nego jedna sreća, a više vredi sreća nego slava. Najlepše žene pođu obično za ljude bez lepote, a često čak vole i ružne ljubavnike. Mnogo puta žena ne voli čoveka ni čijoj se lepoti najviše divi; jer svaka žena instinktivno oseća da je fizička lepota žensko oružje, a ona to svoje oružje ne voli da vidi u rukama muža ili ljubavnika. Žena ne ide ni za čovekom koji ju je zaneo svojom lepotom ili svojom duhovitošću, nego za čovekom koji ima nešto što ona naročito traži. U najviše slučajeva, žena traži osećanje sigurnosti