среда, 28. септембар 2011.

Citati iz filmova i knjiga

Alan Ford
-Prvo hopni, pa reci skoč.
-Bolje živeti sto godina kao milioner, nego jedan dan kao siromah.
-Bolje slavno pobeći, nego sramno pobediti.
Prsten
-Isto je ako je stvarno kasno ili stvarno rano, zavisi kako gledaš na to.
Garfild
-Život je kao ćurka, kako god da ga sečeš uvek je ćurka.
Čarli Braun
-Ne brinite što je kraj sveta danas pošto je već sutra u Australiji.
-Ništa ne ubija ukus butera od kikirikija kao neuzvraćena ljubav.
Mapet šou
-Nikada ne jedi više nego što možeš da podigneš.(Mis Pigi)
Izgubljeni u svemiru
-Nemoj nikad da voliš. Na kraju ćeš uvak da izgubiš.
Hulk
-Ne znam ko sam. Ne znam šta ću da postanem. Ali, jednu stvar sigurno znam- neću vam se dopasti kada sam ljut.(Brus Bener)
Frankenštajn
-U sebi imam ljubav kakvu bi ti teško mogao da zamisliš i bes u koji bi teško mogao da poveruješ. Ako ne budem mogao da zadovoljim jedno, udovoljiću onom drugom.
Dnevnik Janga Trovača
-Nema ničeg smrtonosnijeg od otrovnog uma.
Mrak film 3
-Ti si uzbuđena? Treba da pipneš moje bradavice.
Gladijator
-Smrt nam se svima smeši. Jedino što čovek može je da uzvrati osmeh.
Romeo krvari
-Pakao nije večni oganj, pakao je kada si mogao da kažeš ne, a nisi.
Svemogući Brus
-Ako želiš da vidiš čudo, onda budi čudo.
Smogovci
-Oni su mali, ali su veliki, hoću da kažem da su dovoljno veliki da ne budu mali.
Perl Harbor
-Pobeda pripada onima koji najviše veruju u nju. I najduže.
Xmen 2
-Ne veruj lepoj ženi, naročito ako se zanima za tebe.
Telefonska govornica
-Što se majmun više penje, više ćeš mu videti guzicu.
Skeneri 2
-Moć te ne čini dobrim ili lošim, čini te samo moćnim.
Suvišni izveštaj
-Ne biramo mi stvari u koje ćemo da verujemo, već one biraju nas.
-U svetu slepih čovek sa jednim okom je kralj.
Gorštak
-Bolje naglo sagoreti nego polako venuti.
Hrabro srce
-Ljudi ne prate titule, ljudi prate hrabrost.
Park iz doba jure
-Bog stvori dinosauruse. Bog uništi dinosauruse. Bog stvori čoveka. Čovek uništi Boga. Čovek stvori dinosauruse. Dinosaurusi uniše čoveka.
Delaventura
-Ono što jesmo, to smo bili. Ono što smo bili , to ćemo biti. E, to ti je Delaventurina filozofija.
Porodica Adams
-Čovek koji zastupa sebe ima budalu za klijenta, a Bog mi je svedok da sam ja ta budala.
-Rado se sladimo onima koji bi da nas pokore.
Sledž Hamer
-Veruj mi ... znam šta radim.
Dosije X
-Prijatelje drži blizu sebe, a neprijatelje još bliže.
-Pre ili kasnije čovek mora da se suoči sa svojim demonima.
-Laž je najbolje sakrivena između dve istine.
-Ako sam video dalje od drugih ljudi, to je zato što sam stajao na ramenima džinova.
-Ne veruj nikome.
-Snovi su odgovori na pitanja koja ne umemo da postavimo.
-Budala u svojoj istrajnosti postaje mudra.
-Rat možeš dobiti samo ako odabereš prave bitke.
-Izdaja je neizbežna posledica svih afera.
-Možeš ubiti čoveka ali ne možeš ubiti ono za šta se zalaže. Osim ako mu pre toga ne slomiš duh.
-Odgovor mora biti ravan pretnji.
-Budućnost se najbolje predviđa kada je sami stvarate.
-Njegovim ubistvom rizikujemo da vera jednog čoveka postane religija.
-Najistinitije istine su one koje nas drže zajedno ili nas drže bolno i očajnički razdvojene.
Prljavi Hari
-Mišljenje je kao šupak, ima ga svako.
-Znam o čemu sada razmišljaš: Da li je ispalio šest metaka ili samo pet? Pa, pravo da ti kažem, u svoj ovoj gužvi malo sam se zabrojao. Ali, pošto držim u ruci magnum 44, najmoćniji pištolj na svetu, i pošto ću da ti razbucam glavu, pravo pitanje koje možeš sebi da postaviš je: Da li sam srećan? Dakle, da li si srećan propalice?
Za sve je kriv Rio
-Oduvek sam imao problema sa golotinjom. Ponekad kad se skinem, toliko se postidim da poželim da izađem iz sobe.
-Ne moram da odem iz grada da bih se osećao bedno, jevtinije je kod kuće.
Riba zvana Vanda
-Želim da vodim ljubav sa tobom Vanda. Ja sam dobar ljubavnik, barem sam to bio u prvim godinama 14. veka.
-Kad bih te nazvala glupim, bila bi to uvreda za glupe ljude. Poznajem ovce koje su promućurnije od tebe. Nosila sam haljine sa većim IQ-om, a ti misliš da si neki intelektualac, zar ne, majmune.
Muva
-Ja sam insekt koji je sanjao da je čovek i da voli ženu. Ali, san se završio, a insekt se probudio.
Osmi putnik
-Ne mogu da lažem u vezi sa šansom da preživiš, ali primi moje saučešće.
Apokalipsa danas
-Volim miris napalma u rano jutro.
Kad je Hari sreo Sali
-Kada shvatiš da želiš da ostatak života provedeš sa nekim, onda poželiš da ostatak života počne što je pre moguće.
Dobro jutro, Vijetname
-Ceo život mi je prošao kroz glavu...i čak ni meni nije bio zanimljiv.
Priča iz L.A.
-Oslobodi svoj um i tvoje telo će ga pratiti.
-Ako ti zbrka oko ljubavnog života upropasti dan, idi do najbolje prijateljice, pa i njoj upropasti dan.
-Zašto ne znamo kad ljubav počne, ali uvek znamo kad se završi.
-Poljubac možda nije trenutak istine, ali sigurno želimo da bude istina u tom trenutku.
Braća Bluz
-Ostao sam bez goriva. Pukla mi je guma. Nisam imao para za taksi. Nisu mi doneli odelo sa hemijskog čišćenja. Prijatelj mi je došao iz drugog grada. Zatim mi je neko ukrao auto. E, onda je nastao zemljotres. Strašna poplava. Najezda skakavaca. Nije moja greška, tako mi Boga.
Karlitov put
-Usluga ubija brže od metka.
Profesionalac
-Kad zaista počneš da se plašiš smrti, naučiš da ceniš život.
Senke i magla
-Pre ili kasnije svi moramo da stavimo sivi šešir kompromisa.
Pod opsadom 2
-Pretpostavka je majka svih zajeba.
Blejd
-Kad razumeš prirodu stvari, znaš za šta je sposobna.
Veliki Lebovski
-Nekada ti pojedeš muku, a nekad muka pojede tebe.
Invazija kradljivaca tela
-Gde ćeš da odeš? Gde ćeš da pobegneš? Gde ćeš da se sakriješ? Nemaš gde. Zato što nije ostao niko kao što si ti.
Alf
-Los Anđeles je pust kada si jedini narandžasti momak u gradu.
-Dosadan je kao hemoroid koji zna da okrene telefon.
-Oduvek sam zavisio od milosti nepoznatih ljudi, nemojte me mrzeti samo zato što sam lep.
-Ako nešto voliš, pusti ga da ide. Ako te voli, vratiće se. Ako ga nešto zgazi, šta će ti.
Crna Guja
-Edmund: Kako se zoveš, mladiću?
Boldrik:Moje ime je Boldrik, gospodaru.
Edmund:Aha, onda ću te zvati... Boldrik.
Boldrik:Onda ću ja vas, gospodaru, zvati-gospodaru.
-Boldrik:Moj omiljeni junak je Senka. Kakav čovek. Kažu da je na pola puta da postane novi Robin Hud.
Edmund:Kako to, na pola puta?
Boldrik:Pa, krade od bogatih, ali još ništa ne daje sirotinji.
-Edmund:Kako bi opisao psa?
Boldrik:Nije mačka.
-Edmund:Hajde da pokušamo ponovo. Imam dva zrna pasulja i onda dodam još dva. Koliko je to?
Boldrik:To je veoma malo prebranca.
-Imam plan toliko lukav da možeš da mu staviš rep i da ga nazoveš lisicom.
-Osećam se kao crkveni miš koji je u dugovima, a žena ga napušta zbog drugog miša odnoseći sav sir iz kuće.
-Ti si žensko koje ima talenta za prerušavanje kao žirafa s tamnim naočarama koja pokušava da uđe u golf klub rezervisan samo za polarne medvede.
Dina
-Prvi korak u izbegavanju zamke jeste znanje da ona postoji.
Dežurni krivci
-Đavolov najveći trik je kada je ubedio svet da ne postoji.
-On ne veruje u Boga, ali ga se boji. Ja verujem u Boga ali jedino čega se bojim jeste Kajzer Soze.
Kum
-Advokat sa svojom tašnom može da ukrade više nego stotinu ljudi sa pištoljem.
Opasne veze
-Ljubav nikad ne usrećuje one koji su je najdostojniji.
-Kada jedna žena nanese bol drugoj, retko promaši i rana je neizbežno smrtonosna.
-Nema ništa u čemu žena može toliko uživati koliko u pobedi nad drugom ženom.
-Taština i sreća nisu kompatibilne.
Vrana
-Majka je isto što i Bog u srcu svakog deteta.
-Ne može kiša stalno da pada.
-U svakom čoveku je đavo, samo treba da ga pronađe.
Rat ruža
-Kada se radi o ljubavi ili osveti, muškarac nikad ne može da nadmaši ženu.
Podzemlje
-Nema rata dok ne digne ruku brat na brata.
Tesna koža 4
-Svi smo mi špijuni, samo je pitanje ko za koga radi.
Robokap
-Živ ili mrtav, ideš samnom.
Tvin Piks
-Ponekad je želja da budeš zao, prosto neodoljiva.
-Čovek koji ne voli lako, voli previše.
-Neka žena će učiniti da poletiš kao orao, druga će ti dati snagu lava. Ali samo će jedna u životu ispuniti tvoje srce čudom i mudrošću, jer si spoznao pravu radost.
-Uspeh je dovoljna nagrada. Ponos je kvari.
-Ako se krijaš od straha, on neće nestati, ali će se pojačati.
Zamena
-Pokazana moć je ostvarena moć.
Knjiga o džungli
-Sve što sam više čovek, više želim da budem životinja.
Povratak Pink Pantera
-Pusti lopova da uhvati lopova.
-Pored takvih prijatelja kome trebaju neprijatelji.
Princ tame
-Imam poruku za vas i ona vam se neće dopasti...neće vas spasti Sveti Duh, neće vas spasti bog Plutonijum, u stvari, uopšte nećete biti spaseni...
Betmen
-Da li si ikada plesao sa đavolom na bledoj mesečini.
Roki
- Niko ne udara jako koliko život. Ali nije važno koliko jako udaraš. Važno je koliko jak udarac možeš da primiš i nastaviš da ideš napred. Roki Balboa
Karate Kid
- Nikada ne postavljaj strast ispred principa, jer čak i da pobediš - izgubićeš. U redu je da protivnik pobedi. Nikada nije u redu da pobedi strah. Mijagi
Breaking Bad
- Ako si dovoljno posvećen, uspećeš u svemu što naumiš. Jednom sam neku ženu ubedio da sam Kevin Kostner - poverovala mi je, jer sam i ja verovao.Sol Gudman
Mad Men
- Imitiranje nikada nije dobra strategija. Bićete drugi, a to je vrlo daleko od prvog. Pegi Olson
House of Cards
- Mašta je posebna vrsta hrabrosti. Frenk Andervud
Čudesan život Bendžamina Batona
- Naši životi određeni su mogućnostima, čak i onima koje smo propustili. Bendžamin Baton
30 Rock
- Nema loših ideja. Ima samo odličnih ideja koje su krenule po zlu. Džek Donahju
Igra prestola
- Nikada ne zaboravljaj ko si. Ostatak sveta sigurno neće zaboraviti. Nosi svoju prošlost kao oklop i nikada ti neće nauditi. Kada jednom prihvatiš svoje mane, niko neće moći da ih upotrebi protiv tebe. Tirion Lanister
Bridesmaids
- Ne družim se s ljudima koji za svoje probleme okrivljuju ceo svet. Ti si uzrok svog problema. Ti si i rešenje.
Princ Egipta
-Sine moj, ne mogu ti ništa dati osim šanse da možda preživiš.
Drakula
Najsrećniji čovek na svetu je onaj koji je pronašao istinsku ljubav.
Prsten
-Uvek razmisli.
Uvek dobro razmisli pre delanja.
Još jednom dobro razmisli, možda delanje i nije neophodno.
-Moraćeš ovo jednom prebroditi. Zašto ne sada?
Letopisi Tomasa Kovenanta Nevernika
-Budi što jesi.
-Sve što se ostavi, a da se i ne pokuša, nemoguće je.
-Postoji samo jedan način da se povredi čovek koji je sve izgubio.Vratite mu nešto uništeno.
-Ne povredi gde držanje je dovoljno, ne rani gde povreda je dovoljna, ne sakati gde rana je dovoljna i ne ubij gde je sakaćenje dovoljno. Najveći ratnik je onaj koji ne mora da ubija.
-Znanje je uvek dvoznačno, jer iza njega uvek leži drugo znanje, a nepotpunost onoga što znamo lišava znanje istinitosti.
-Kada se zlo digne u punoj moći, ono prevazilazi istinu i može biti prerušeno u dobro bez straha da će biti otkriveno.
Hiperion
-Ovde leži onaj čije je ime bilo zapisano u vodi.
Pad Hiperiona
-Kad sretneš mačevaoca dočekaj ga mačem. Pesmu nudi samo pesniku.
-Stara poslovica plaćenika: Pobij ih sve, a onda pusti Boga da ih razvrstava.
-Najbolji su lišeni svakog ubeđenja, dok su najgori ispunjeni strašću.
Endimion
-Nema kazne niti bola kada su tu prijatelji, hrana i razgovor.
-Ništa nije neizbežno, ishod je uvek neizvestan.
-Ako postoji Bog, onda je to sedativ.
Uspon Endimiona
-Oduvek sam se nespretno klanjao.
-Obično nam najmanje stvari u životu prouzrokuju najviše bola.
-Paskal: Prestravljuje me večita tišina tih beskrajnih prostora.
-Problem sa strasnom zaljubljenošću jeste to što zbog nje premalo spavaš.
- Ljudi žive posle smrti samo u srcima i sećanjima onih koje su voleli, onih kojima su služili i onih koje su spasli.
-Prvi put videti i dodirivati svoju voljenu osobu nagu jeste jedno od čistih, nesavladivih bogojavljenja u životu. Ako uopšte postoji neka prava religija u Vaseljeni, ona mora da obuhvati i tu istinu kontakta ili će zauvek ostati šuplja.
Voditi ljubav sa jednom jedinom pravom osobom koja tu ljubav zaslužuje znači dobiti jednu od malobrojnih apsolutnih nagrada koje pripadaju ljudskim bićima, u ravnoteži sa svim onim bolom, gubitkom, nezgrapnošću, samoćom, idiotlukom, kompromisom i trapavošću koja sleduje uz ljudsko postojanje. Voditi ljubav sa pravom osobom znači nadoknaditi mnoge greške.
Velika i tajna predstava (Prva knjiga umetnosti)
-Sećanje, proročanstvo i mašta- prošlost, budućnost i sneni trenutak- sve je to jedna zemlja što živi jedan besmrtan dan. Mudrost je dokučiti to, a Umetnost koristiti.
Idite svojim rasutim telima
-Ako znaš čovekovu veru, znaćeš najmanje pola čoveka. Ako znaš njegovu ženu, znaćeš i drugu polovinu.
Senka mučitelja
-Slabi veruju u ono što im je nametnuto. Jaki veruju u ono što žele i iznuđuju da to postane stvarno.
-Vreme ima neobičnu moć da činjenice očuva na taj način što naše laži iz prošlosti pretvori u istine.
Autostoperski vodič kroz galaksiju
-Umetnost letenja je u tome da se bacite na zemlju i da je promašite.
-Beskonačno: veće od najvećeg ikada i još malo pride. U stvari, mnogo veće od toga, stvarno strašno veliko, totalno, ludački veliko, pravo pravcato ,,auuu, što je veliko,,. Beskonačnost je, zapravo, toliko ogromna da sama ogromnost u poređenju s njom izgleda tričavo. Ovde, dakle, pokušavamo da raščistimo s onom vrstom pojma koji označava džinovsko pomnoženo s kolosalnim pomnoženo velikim.
Kandža pomiritelja
-Kad se poslednji računi svode, postoji samo ljubav, samo ta božanstvenost, a činjenica da smo sposobni da budemo samo ono što jesmo ostaje naš neoprostivi greh.
Mač Liktora
-Razmišljaj dobro o svim onim stvarima koje ti nismo rekli i pamti dobro ono što ti nije pokazano.
Svetlost čudesnog
-Niko ne poludi brže od normalnog osobe.
Jednakost rituala
-Beli mag ti je isto što i crni mag, samo sa dobrom domaćicom.
Hari Poter i kamen mudrosti
-Uvek koristi pravo ime za stvar. Strah od imena povećava strah od same stvari.
Hari poter i dvorana tajni
-Nikad ne veruj nečemu što može da misli za sebe, ako ne možeš da vidiš gde drži mozak.
Hari Poter i vatreni pehar
-Razumevanje je prvi korak ka prihvatanju, a jedino uz prihvatanje može doći do oporavka.
-Jaki smo onoliko koliko smo ujedinjeni, a slabi onoliko koliko smo razdvojeni.
Zmajeve kosti
-Opsednutost je čudna stvar. Može biti vatra na kojoj se sečivo kuje, ali znatno češće je mana zbog koje se mač lomi.
-Bes je glupost, a pre će te glupost ubiti nego neprijateljski mač.
Prodavci
-Ima milion zgodnih cura na ovom svetu, ali ti neće doneti svaka od njih lazanje na posao. Većina njih će te varati. (Tihi Bob)



-Kad kradeš, kradi mnogo.
-Nikad ne reci nikad.
-Nema povlačenja, nema predaje.
-Nema manje ili više opasno oružja već manje ili više opasni ljudi.
-Stari ratnik je oprezan ratnik zato i jeste stari ratni.
-Ako izvučeš pištolj mogu se dogoditi dve stvari, a obe su ružne.

понедељак, 05. септембар 2011.

Petooktobarski sindrom

Petooktobarski sindrom je prvi put zabeležen u drugoj polovini 3. godine 21. veka nove ere u našoj zemlji. On, u stvari, nigde drugde nije zabeležen, osim kod nas. Prvi lekari koji su ga opisali i pokušali da daju svoje mišljenje u javnosti, dobijali su otkaze i proglašavani su reakcionistima. Oduzimana im je dozvola za rad. Neki su se javno pokajali i dozvoljeno im je da rade kao čistači ili ložači kotlova u zdravstvenim ustanovama. Ostali koji se nisu pokajali, već su ostali dosledni svojim tvrdnjama, postali su čuveni u drugim oblastima: utovaru i istovaru džakova, kopanju kanala, uličnom sviranju, striptizu, prosjačenju…

Lekar koji je prvi opisao ovaj sindrom, kaže:

„Danas mi je došao pacijent koji tvrdi da se subjektivno, fizički i psihički dobro oseća, ali tvrdi da u ogledalu, kad se ogleda, uvek vidi majmuna. To mu je se u početku povremeno dešavalo, a sada, nikada, ne vidi sebe u ogledalu, već samo majmuna. Kako sam kaže, ni sam više nije siguran da li je čovek ili majmun.“

U kasnijim slučajevima pacijenti su sebe videli i kao druge životinje, a ne samo kao majmune.

Najveći psihijatar toga vremena Tihomir Vijuga kaže:

„Majmun, magarac, ovan i vo su simboli mudrosti u našem narodu i mislim da u toj činjenici moramo tražiti trag koji će nas odvesti do rešenja problema.“

Kako je vreme odmicalo, a država nije preduzimala ništa po pitanju sindroma, zabeleženi su i slučajevi gde su ljudi sebe videli i zamišljali kao više različitih životinja istovremeno, tj. nisu mogli da definišu kako sebi izgledaju, ali su tvrdili da sebi ne izgledaju kao ljudi. To je tzv. Petooktobarski sindrom-podtip „stoka“, koji je, tek, posle nekoliko vekova zvanično priznat.

Vlasti su, u to vreme, uporno odbijale da priznaju postojanje takve pojave u našem društvu. U jednom saopštenju za javnost koje je potpisao tadašnji ministar zdravlja, piše:

„Ne poričemo da u našoj otadžbini ima slučajeva alergijskog rinitisa, dijareje na nervnoj bazi, gonoreje i stidnih vaši, ali tzv „Petooktobarski sindrom“ nije zabeležen, jer tako nešto ne postoji.“

Najcenjeniji plastični hirurug toga vremena Neven Spodoba kaže da mu građani dolaze sa zahtevima da im odstrani magareće uši ili volovske rogove: „Ljude više ne interesuju uzani strukovi, bujne grudi, pravilni nosevi, već samo da imaju ljudski izgled. Po savetu svojih kolega psihijatara, ja ne poričem njihove tvrdnje i zakazujem im operacije, koje se sastoje od toga što ih uspavamo i kad se probude iz anestezije, kažemo im da su im odstranjeni delovi tela koji su im strani. Na žalost, imamo slučajeve koji dolaze po nekoliko puta, tvrdeći da im odstranjeni delovi tela ponovo izrastaju. Naročito posle gledanja informativnih i političkih emisija na TV. Radim preko trideset godina, ali ovako nešto nisam susretao u dosadašnjoj praksi. Samo da dočekam penziju…“

Vremenom je Petooktobarski sindrom poprimio razmere epidemije, a simptomi su se sve drastičnije manifestovali: narod je sve ređe koristio ljudski govor, a sve češće je komunicirao njakanjem, rikanjem, blejanjem, kričanjem… Postade sasvim normalno da građanin nakon odgledane informativne emisije skoči u vis, uhvati se za luster i da se tako ljulja i kriči kao majmun; da ljudi u kojekavim inspekcijama njakanjem objašnjavaju na šta se žale, a da obespravljeni radnici u krugu fabrike uzvikuju parole blejanjem.

Jedino su političari koristili ljudski govor. Nije jasno kako, ali oni su bili imuni na Petooktobarski sindrom. Apsolutno su bili zadovoljni svojim izgledom i nisu primećivali nikakve strane delove tela na sebi. Narod im je zavideo na tako dobrom imunitetu i svi su želeli da postanu političari. Kad bi se rodilo dete, svi bi ga blagosiljali sa: „Da je živo i zdravo i da da Bog da se bavi politikom, kad poraste!“

Ali, nisu svi mogli biti političari, jer nisu posedovali potrebne intelektualne i moralne kvalitete…

Prekretnicu u celoj ovoj drami je načinila jedna baba-vračara koja je bila specijalista za skidanje crne i nabacivanje bele magije, spajanje rastavljenih i pronalaženje nestalih. Naime, ta gospođa je zapazila da se simptomi Petooktobarskog sindroma gube čim obolela osoba napusti našu državnu teritoriju i zato je svim obolelima prepisivala odlazak u inostranstvo. Onima koji bi se odlučili za Australiju, Novi Zeland ili sličnu udaljenu destinaciju, sa koje se nikad ne bi vratili, garantovala je izlečenje. Onima koji bi na kratko napustili zemlju, pa se vratili nije mogla dati nikakve garancije, jer bi im se po povratku u zemlju simptomi povratili. Izlečenje je garantovala i onima koji odu u neku, ne mnogo daleku zemlju, ali tamo ostanu zauvek. Ovde dođu, samo povremeno, da obiđu svoje rođake i prijatelje i vide kako se njihovi najmiliji bore sa Petooktobarskim sindromom.

Priča o lekovitosti odlaska iz zemlje je se brzo proširila i ljudi su napuštali domovinu, bez konsultacija sa vračarom. Čim neko pronjače, proriče ili šta već drugo, njegovi najmiliji mu ubace pasoš u džep i uguraju ga u autobus ili avion. U vozove ih nisu gurali, jer bi tako napustili zemlju, tek za oko godinu dana, s obzirom na to koliko su se brzo, u to vreme, vozovi kretali prugama.

Vremenom je ta vračara ušla u legende, a izašla iz istorije, pa ne postoje validni dokazi koji bi potvrdili njen identitet i uticaj na događaje toga vremena. Ostale su, samo, dve potpuno suprotstavljene legende.

Po jednoj, živela je dugo i srećno i spasila je mnoge živote svojom nadrimedicinom. Mnoge svetske zdravstvene ustanove su je proglašavale svojim počasnim članom.

Po drugoj, zapala je u depresiju kada je videla uticaj svog otkrića na demografsko stanje svoje domovine. Oduzela je sebi život. U oproštajnom pismu je napisala: „Shvatam Ajnštajnove patnje: on je objasnio neznalicama da je energija jednaka masi pomnoženoj kvadratom brzine svetlosti u vakuumu, a ludaci napraviše atomsku bombu i poubijaše grdan narod. Ja pronađoh lek za boljku, a zemlja nam opuste. Zajebala sam se kao Ajnštajn – okončaću kao Kleopatra!“ Iskoristila je svoju alergijsku osetljivost na pčelinji ujed. Otišla je do obližnje magistrale, pored koje je rasla ambrozija u izobilju. Raširila je ruke i bacila se na pčelu koja je sakupljala polenov prah na cvetu ambrozije. Nekoliko časova kasnije su je mrtvu pronašli ljudi koji su krenuli da isprate svoje obolele rođake na aerodrom.

I tako je jedna polupismena baba došla do rešenja zagonetke koju nisu mogli rešiti ni najveći medicinski stručnjaci. Na žalost, mi smo takav narod, sposobni da brzo zaboravimo svoje istinske dobročinitelje i zaslužne građane, pa je ime i delo ove znamenite gospođe palo u zaborav.

Neka joj je večna slava i laka joj zemlja bila!

Nuklearno, a naše

Draga mama!

Sa velikom radošću ti javljam da sam, konačno, pronašao partiju svoga života!

Da se pesnički izrazim: posle menjanja mnogih stranaka i potucanja od nemila do nedraga, vetrovi života su me doneli u naručje one prave. Imao sam mnogo sreće: ona u svoje članstvo prima, samo one koji su promenili do deset partija, a ja sam, do sada, promenio devet. Da sam napravio još jednu grešku u odabiru, mogao bih samo da šetam ulicom i da tužno gledam u prozore njenih stranačkih prostorija iz kojih izlaze veseli i nasmejani članovi.

Ta partija je mnogo moderna. Osnovali su je pre dvadesetak godina, neki mnogo školovani ljudi koji su se borili protiv jednoumlja i diktature. Pošto su je, u početku, činili samo visoko obrazovani i pošteni ljudi, imala je mnogo malo članova i simpatizera, pa nikako nisu mogli da pobede na izborima. Vremenom su odlučili da taj problem reše, tako što će omasoviti članstvo i počeli su da primaju u svoje redove, što bi mi na selu rekli „i kuso i repato“ i uspeli su: redovno pobeđuju na izborima i niko im ništa ne može.

Da te ne gnajvim mnogo pojedinostima, reći su ti ono glavno: zaposlio sam se! Mislim… zaposlila me je stranka. Nije u mojoj struci, jer poslastičara ima mnogo, a posla vrlo malo, ali sam zadovoljan. I to su me primili na „neodređeno vreme“ ili, što bi re’ko narod „za stalno“.

Radim u firmi koja se zove Javno preduzeće „Nuklearni objekti naše otadžbine“. Osnovala ga je država. Radim na mestu nuklearnog stručnjaka. U stvari, svi radimo kao nuklearni stručnjaci. Naš posao je da branimo narod od… kako se, beše, ono kaže?… Jonizujućeg zračenja! Jonizujuće zračenje ti je nešto mnogo malo, pa ne može da se vidi, ali ga ima svud’ redom i napada ljude kao grip, a od njega može da se crkne kao od mišomora. Tako, da nije mene i mojih kolega-svašta bi bilo. Nemoj da se brineš, to za mene nije ništa opasno. Ni dlaka s glave ne može da mi fali, jer smo opremljeni najmodernijom zaštitnom opremom! Ja sam zaštićen novom službenom „Škodom Fabiom“, službenim mobilnim telefonom i platom od preko 1000 evra.

U ovom poslu je dobro što je svakome od nas zaposlenih data podjednaka šansa da napredujemo, pošto niko od nas nije stručan za rad u ovakvoj ustanovi. Jedino direktor jeste-on je akademski slikar i član je stranke preko deset godina. Tako da je mala šansa da će, vremenom, neko od nas sesti u njegovu fotelju, ali je već počela borba za radno mesto njegovog zamenika.

Kod nas u stranci postoji sujeverje da ko hoće brzo da napreduje u poslovnoj i političkoj karijeri treba da se, bar na mesec dana, useli kod tetke (očeve ili majčine sestre) u stan i tako rastera zle duhove oko sebe. Ja sam zato maj, jun i jul proveo kod tetka Živke u stanu. To je ona tatina dalja sestra od nekog strica ili ujaka? Ni dinar mi nije naplatila, ali je ljuta što je nismo obavestili kad je tata umro. Malo je falilo da mi ne dozvoli da uđem u stan, a kamo li da se uselim kod nje! Da bih je oraspoložio i naveo da me primi u stan, obećao sam joj da ću joj, kad ti budeš umrla, obavezno javiti. Sad sam se preselio u stan u centru grada. Živim kao podstanar, dok ne kupim neki lep stančić.

Kada sam konkurisao za ovaj posao, pitao sam šta ću raditi, ako me prime. Rekli su mi da ću sa svojim kolegama braniti ljude od jonizujućeg zračenja i obilaziti nuklearne objekte širom naše države. Ja tad nisam znao ni šta je jonizujuće zračenje, ni nuklearni objekti. Posle sam shvatio. Za zračenje sam ti objasnio, a nuklerani objekti su restorani, kafane, splavovi, noćni klubovi, diskoteke, sportski centri, vašari, sabori…

Mama, imam još mnogo toga da ti pišem, ali nemam vremena. Moram da idem da obiđem još jednu nuklearnu elektranu koja ne postoji, ali ima šanse da bude sagrađena, jer je na mestu njenog nepostojanja jedna velika livada koju niko nizašta ne koristi.

I samo da ti kažem… saznao sam da je ubijanje vukova, van lovne sezone, krivično delo! Nemoj, molim te, ako te napadnu, kad ideš na katun, da pucaš na njih. Ako te neko vidi, otićićeš u zatvor. Ti ne znaš koliko se, ovde u ravnici, zakon poštuje! Prošla su ona vremena kad je mogao da radi ko je šta hteo.

Mnogo te voli i ljubi tvoj sin,

nuklearni stručnjak Radoslav

Čujte Srbi

Arčibald Rajs

(Hehtzberg u Badenu, 8. jul 1875 – Beograd, 8. avgust 1929)

Čujte Srbi

[1. juna 1928.]

Bio sam s vama kada ste bili u nevolji. Delio sam s vama patnje i da bih to mogao, žrtvovao sam sjajan život i veoma lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam vas, jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog žrtava koje sam radi vas podneo, jer za ljude i stvari se u toliko jače vezujemo u koliko nas to vezivanje košta žrtvovanja.

Video sam vam, međutim, i mane, mane koje su se užasno iskazale posle rata. Neke vaše mane će, ako ih ne otklonite, biti pogubne po vašu naciju. Ne bih vam bio prijatelj ako ne bih povikao „čuvajte se“ i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao, kao u ogledalu, na vaše loše strane.

Vaša nacija je imala veoma lepu prošlost, posle koje su usledili dugi nesrećni vekovi. Pošto ste osnovali veliko carstvo, koje je, sudeći po onome što je od njega ostalo, mnogo obećavalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo.

Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaših voljenih pokušalo da izbegne taj grozni položaj prihvatanjem muslimanske vere. Velika većina vaših predaka je, i pored dugotrajnih patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tuđinom.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost često seže do junaštva. Mogu to s pravom da kažem, jer sam gledao vaše vojnike, a oni su bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama Velikog oslobodilačkog rata.

Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas.

Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći u narodnu tradiciju. Međutim, vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš „bog“ nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakčalana i Dobrog polja.

Vaš narod je gostoljubiv.

Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara. Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video.

Pogledajmo sada mane vašeg naroda.

Niste veliki radnici. često odlažete za sutra, čak i za prekosutra, ono što biste mogli da učinite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi. Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! Treba, ipak, reći da se kod vas taj nedostatak radne energije objašnjava na dva načina. Najpre, pod turskom vlašću vam je i najteži rad malo koristio. Od njega se bogatio samo vaš ugnjetač. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemlja vam je toliko plodna. Uz veoma malo rada imate što vam je potrebno za život.

Jedna od vrlina koja je kod mnogih među vama iščezla jeste zahvalnost.

Postali ste strašno nezahvalni. Mnogi među vama su veoma bogati i nemilice troše da bi se istakli i iz zabave, ali kada valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se žrtvovali, ništa ne daju, ama baš ništa. Vaše vođe nisu još, za ovih deset godina koliko je prošlo od završetka rata, svečano obeležile ni jedan od onih velikih događaja kojima dugujete slobodu i veličinu zemlje. Jasno je, takve svečanosti bi bile nezgodne većini vaših sadašnjih vođa zato što oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo žrtvovati, ništa nisu učinili za nju, već su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu ličnost, čak su neki iskoristili nesreću otadžbine da bi se obogatili.

Šta ste učinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su učestvovale u ratu vaša se najgore odnosi prema njima. Dok nekoliko stotina vaših bivših ministara, samoživih političkih profesionalaca, koji, u većini slučajeva, ništa nisu učinili za otadžbinu, već obilato napunili džepove, sređuje sebi isplaćivanje „penzija“ koje vas koštaju nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih političara, nije podmitljiv. „Inteligencija“ vam to jeste, i to od najsitnijeg činovnika sa ili bez diplome, do ministra. „Inteligencija“ Srbije skoro ništa nije učinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da svoje dragocene članove skloni na sigurno.

Vrativši se u otadžbinu posle pobede, u kojoj nisu učestvovali, vaši intelektualci su težili da upravljaju svim poslovima. Seljaci njima nisu ništa značili iako su činili ogromnu većinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili „prostaci“, dobri da mlate neprijatelja i ginu, i ni za šta drugo.

Kao i sva nemoralna bića, i inteligencija se divi sili, čak i kada se najviše zloupotrebljava. To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje zemlje, sa Nemcima.

Umesto da deluje pozitivno vaša inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgrađivala. Ona je žarište truleži i iskvarenosti, od čega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena.

Vaš narod je veliki ljubitelj političkih ili bolje rečeno, stranačkih vođa.

Sa sve nadmoćnijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju kakva se lična korist može izvući iz vaše sklonosti za stranačku politiku. Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše sklonosti za stranačku politiku, pa sada imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život. Ma, šta govorim – oni zgrću bogatstvo.

Tako su vam političari iskvarili zemlju.

Običaji profesionalnih političara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreću, političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je „štićenik“ političara-strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu.

Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Često nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se traži od mesta koje zauzimaju.

Posebno dobro poznajem vašu policiju jer sam, na svoju nesreću, neko vreme sarađivao sa njom. U policiju su vam političari postavili ljude kažnjivane zbog krađe i drugih zlodela. Vaši policajci su, posebno u Južnoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to vašim vlastima, ali ti policajci-zločinci, koji su istovremeno bili i strančari, nisu bili kažnjeni, a mene su toliko izvređali da sam bio prinuđen da podnesem ostavku.

Kada stignu do ministarskog položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro smešno.

Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj pročišćavajući rodoljubivi plamen. Za većinu vaše sadašnje omladine rodoljublje se sastoji od neke vrste zavisti pune mržnje. Zavide zemljama koje su bogatije ili moćnije od njihove i tom ponižavajućem osećanju nakaradno daju ono lepo ime rodoljublje.

Savremeni mladić smatra da nije njegovo da obezbeđuje život državi, nego da je država dužna da njemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi što je moguće prijatniji život. Otuda i ona jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu činovnici, i mladići i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u vašoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi neko postao činovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar, ili uticajni političar-strančar.

Današnja omladina će vam odlučno reći da nipošto ne želi da gine, jer joj to ništa ne donosi. Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim očima, i kako oni koji su se žrtvovali, kod vas, u vašoj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.

Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša.

Čestitamo vam demokratiju!

Poštovana gospodo, libijski pobunjenici, čestitam Vam u svoje lično ime!

Čestitam Vam kraj diktature i tiranije i početak novog poglavlja u eksploataciji Vaše nafte.

Ne kaže se za džabe: „Ko traži demokratiju, demokratiju i dobije“. I to dobije poveliku demokratiju, naročito, ako ima stručne pomagače iz inostranstva, koji imaju iskustva u tom poslu.

Ceo svet je, zadnjih šest meseci, bio zadivljen Vašim herojskim naporima da odbranite nedužnu NATO avijaciju od napada zlikovačke Gadafijeve protivvazdušne odbrane koja je pokušavala da osujeti međunarodni aeromiting na libijskom nebu. Bilo je tužno i potresno gledati Vas kako neopremljeni i slabo naoružani, u trenerkama i patikama, bez ikakve prethodne obuke rukujete ručnim bacačima, vešecevnim raketnim bacačima i protivavionskim mitraljezima… A, niko se nije pitao odakle Vam to sve, kako se snalazite za municiju, kako birate oficire međusobom…?

No, to sada nije važno. Nije važno kako je se išlo, već je važno dokle je se stiglo. Vi ste sada, gospodo, stigli do demokratije. Niste još ušli u nju, ali još neki korak i udarićete glavom o nju. Ili će ona udariti Vas po glavi? To je sada, već, teško pitanje: Da li čovek naleće na demokratiju ili demokratija na čoveka? Nećemo sada o tome…

I da Vam kažem da niste pogrešili što ste opljačkali Gadafijevu rezidenciju kad ste je osvojili. Glupaci kažu da svaka demokratija počinje ili se završava lopovlukom i da taj Vaš postupak ide u prilog njihove tvrdnje. Ja svima objašnjavam da ste to uradili iz razloga vojne taktike: Ako Zlotvor preuzme kontraofanzivu, pa osvoji Tripoli nanovo, neće imati ni šta da obuče, ni gde da spava (jer, ste sve pokrali), pa će morati da izda naređenje za povlačenje. U pravu sam? Je l’ da?

Želeo bih da se obratim svakoj od Vaših pobunjeničkih struktura ponaosob i da Vam dam neki savet za snalaženje u demokratiji. Jeste da ja ne živim u njoj, jer je moja država otišla korak dalje u procesu demokratizacije, ali sam, zajedno sa svojim sunarodnicima apsolvirao demokratiju, pa sam stručan za tu oblast. (To u čemu ja živim je društveno uređenje zvano anarhija i kakrakteristično je za sve države koje su prevazišle demokratiju.)

Pobunjeničkim vođama:

Dakle… Vi ste pobednici. Osim toga što ste svi bili protiv Gadafija, Vi imate mnogo toga zajedničkog:

- voleli biste da dobijete sedmicu na lotou

- imate jednokomorni želudac

- vodu pijete, a hranu jedete

- jug Vam je naspram severa

- masu izražavate u kilogramima, a zapreminu u litrima

- …

- i svi maštate o tome DA NASLEDITE GADAFIJA

To je u redu. Svako voli da bude prvi. Da nije tako Olimpijade bi se održavale u kafanama, a ne u sportskim objektima i terenima. Znaju to i organizatori aeromitinga, pa će, za svaki slučaj, za prvo vreme, dok ste još zagrejani i naviknuti na miris baruta, poslati svoje kopnene trupe, zvane „mirovne snage“ ne bi li sprečili mogučnost da dođete u iskušenje da se poubijate međusobno. Međutim, ti mirovnjaci su zajebana vrsta turista, pa ih prijatna klima, pustinja, pesak, zmije i škorpije mogu navesti da se emotivno vežu za Vašu zemlju i reše da ostanu tu, zauvek.

Kao prvo morate se pomiriti da ne možete svi Vi biti predsednici, premijeri, ministri… A, zaslužili ste. Ne možete ni svi biti rukovodeći kadrovi na naftnim bušotinama, jer je bušotina manje nego Vas. A i da ih ima, koliko i Vas, nećete Vi raditi na njima, već će organizatori aeromitinga dovesti svoje ljude, pošto oni mnogo bolje buše Vašu zemlju, nego Vi sami. Ako znate engleski, francuski ili italijanski, možete se zaposliti kao prevodilac. To nije loš posao: uvek ste u toku, a i slatko se ispričate. Međutim, ne možete se svi zaposliti kao prevodioci. Da ne biste izvisili u raspodeli plena, zamolite svoje saborce koji su zauzeli funkcije da osnuju dovoljno javnih preduzeća u kojima biste se mogli zaposliti. Ako su, zaista, pravi ratni drugovi, učiniće Vam. Nemojte se čuditi, ako vidite da su u fotelje zaseli oni koji su bili na strani protiv koje ste se borili. To je normalno, jer svako pokajanje zaslužuje nagradu. Obećali ste da neće biti revanšizma, pa ispunite obećanje.

Kad smo kod revanšizma… Molim Vas… Ako uhvatite Gadafija, prvo mu pošteno sudite, pa ga, onda, obesite. Neka zna svet da je sve bilo po zakonu.

Da ne zaboravim da čestitam svim ambasadorima koji su na vreme uspeli da se ispentraju na jarbole i da džamahirijske zastave zamene monarhističkim. Dobra fizička sprema kad-tad bude korisna po zdravlje i dug život. Oni koji nisu vešti u penjanju, neka se potrude da budu vešti u nalaženju izgovora. Jer, gospodo, tiketi se uplaćuju do početka utakmice, a ne kad je „minut do kraja meča“.

I nekoliko reči, onima koji su bili „obični rekreativci“ u redovima pobunjenika…

Borili ste se hrabro, uvek ispred Vaših hrabrih vođa koji su Vam herojski čuvali leđa. Sad treba i da hrabro prihvatite istinu da ste ispunili svoju patriotsku dužnost i da ste prekobrojni za glodanje tako velikog kolača, jer je mnogo glodača. Da se ne biste osetili odbačenima, pre nego što Vas šutnu, dobićete status ratnih veterana. Kad Vas šutnu, možete se najzad vratiti svome zgarištu. Pardon! Htedoh reći „kući“. Kad Vas ugledaju, preživeli članovi Vaših porodica će istrčati iz zemunice i dugo ćete se grliti i čestitati jedni drugima na pobedi.

Sešćete i pričati o oslobodilačkom ratu. Ako neko od Vaših sagovornika izrazi sumnju u iskrene namere namere Vaših vazdušnih prijatelja, postupite pravedno: udarite mu šamar! I recite mu, ovako: „Oni da nisu humani, prvo bi zavodili demokratiju u svojim državama, a ne kod nas! Oni prvo misle na druge, a o sebi kad stignu! To je odlika velikih razbojnika…“ Pardon! Htedoh reći: „Državnika!“

Ako ne veruju da ste ušli u period demokratije, uzmite Gajger-Milerov brojač, uključite ga i prinesite najbližem mestu gde eksplodirala neka granata. Vrednost na displeju će dokazati Vaše tvrdnje.

Normalno je da su sumnjičavi, jer nemaju svi ljudi talenat da osete da je demokratija tu i da Vam diše „za vrat“. Njima treba nešto, konkretno, opipljivo. Da se uhvate za to i kažu: „E, to je demokratija!“ Ne brinite, uhvatićete se: neki pre, a neki posle. Nažalost, demokratija se razvija postepeno… Malo po malo, i Vi, samo, jednog dana uzviknete: „Iju! Pa, mi smo upali u demokratiju do guše!“ A, ljudi oko Vas kažu: „Jebote! Vidi, stvarno!“

Međutim, Vi kao iskusni borci za demokratiju ćete lako prepoznati njeno napredovanje…

Kad, jednog dana, uspete da na crnoj berzi kupite neki (verovatno ukradeni) televizor i sedne sa porodicom da slušate vesti, videćete da se svakim danom sve više ljudi iz Gadafijevog režima uklapa u demokratiju i polako zajedno sa Vašim ratnim komandantima vode državu napred. Vi ćete prvo sumnjati u njihovu iskrenost, ali kad budete slušali njihove izjave u kojima oni psuju i pljuju Gadafija i kako se žale kako im je bilo teško i strašno dok su bili deo njegovog okruženja, shvatićete koliko su ti ljudi propatili i koliko im je bilo teško. Pustićete suzu nad njihovom sudbinom. Eto! To je, već, pokazatelj demokratije: ljudi iz oborenog režima u novom režimu. Znate da se niste borili za džabe. To su promene!

Veći stepen demokratije je kad nekome iz bivšeg režima kažete da se sećate gde je bio i šta je radio, a on Vam (rečima) jebe i oca i majku. To je demokratija! Oni koji su trebali da budu u zatvoru ili egzilu, sada, zahvaljujući demokratiji imaju svoja prava. Doduše, malo veća nego Vaša, ali jebiga, demokratija nije džak brašna, pa da ga razmeravaju i dele kako i koliko kome treba.

Kad, već, pomenuh brašno… da ne zaboravim da Vam kažem da ćete se od sada, pa nadalje, mnogo raznovrsnije i kvalitetnije hraniti! Svaki put kad sednete za porodičnu trpezu, kroz glavu će Vam proći misao: „Ovo nismo imali za vreme njegove vladavine. Nismo uzalud ratovali.“ A, ispred Vas, na trpezi specijaliteti i đakonije iz celog sveta, zahvaljujući činjenici da, skoro, ne postoji država na ovom svetu koja nije članica ili Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. I to proširenje jelovnika ide u prilog opravdanosti Vaše borbe. Ko je sklon gojaznosti, neka se pričuva: glupo je vratiti se čitav iz rata, a izgubiti glavu za trpezom.

Kad budete pogledali demokratiju sa svih strana, videćete su njen sastavni deo i prava manjina. Svakojakih malih, majušnih, beznačajnih manjina. Ako to ne ispoštujete, pljunuli ste na sve što ste uradili. Vi još niste svesni koliko je lepo kad vidite da se poštuju prava manjina. To pod Zlotovrom nije bio slučaj. Osećaćete se neobično ponosito, kad shvatite da Vam šačica stranih kapitalista kontroliše celu privredu Vaše države, iako su manjina. To Vam je onaj trenutak kad kažete sebi: „E,sad ne žalim da umrem!“, pa, uzmete konopac i obesite se.

Postoji još gomila primera koji će Vam pomoći da se niste borili uzaludno. Ima ih toliko da ne znam koji još da navedem…

Recimo, kad budete došli u situaciju da prvo organizujete porodično izvlačenje šibice, pa tek onda da izađete na ulicu. I to je demokratija! Tj. na ulicu izlazi onaj ko je izvukao najkraću šibicu. Nema veze… ko je da je. Ko ga jebe. kad nije imao sreće. U izvlačenju treba da učestvuju i žene i deca i stari i nemoćni. Jednaka prava svima!

Kad srećni pobednik izađe na ulicu treba da se kreće skokovito, „u cik-cak“ (da ga ne bi pogodio snajperista iz ko zna čije ekipe), a ne, onako „klaj-klaj“, monotono, kao u vreme diktature. Isto tako, treba da zna da se mnogi raduju dolasku demokratije i da to pokazuju na različite načine, ali nikako da ne prilazi ljudima koji koji mu idu u susret i odjednom rašire ruke. Velika je verovatnoća da ga žele zagrliti i čestitati kraj diktature, ali se može desiti da je to bombaš-samoubica koji širi ruke da ne bi ometao gelere da se razlete na sve strane. Neki ljudi, jednostavno, vole diktaturu i kad se nađu u demokratiji-puknu od muke. Zato čim vidite da neko na ulici širi ruke, Vi se bacite na zemlju. U početku je, malo, komplikovano. Vremenom postaje refleksna radnja. Ne znam da li znate da je na ulicama iračkih gradova normalno da šetači naprave dva-tri koraka, pa se bace na zemlju. To izgleda vrlo egzotično, samo nema turista koji bi bili voljni da dođu i vide to na licu mesta.

Ipak, ne možete stalno ni biti u kući i sedeti ko „panjevi“. Treba se truditi da vodite normanlan život. Morate izaći napolje. Potreban Vam je svež vaduh. Ne zaboravite da se krećete, kao što sam rekao, „skokovito, u cik-cak, sa čestim bacanjima na zemlju“! Predlažem da organizujete porodičan izlet i odete do najbliže luke i tamo sa obale mašate tankerima koji odvoze Vašu naftu, po cenama koje su, sada, daleko povoljnije, nego u vreme diktature. Naravno, pogodne su za one koji je odvoze, a ne za Vas. I demokratija ima cenu…

Ako ima još kakvih nejasnoća, obratite mi se i ja ću Vam dati savet. I voleo bih da mi za neku godinu napišete pismo u kome biste me obavestili jesam li bio u pravu u vezi svojih predviđanja i da li su Vam moja uputstva bila od koristi.

Čestitam, gospodo! Čestitam i iskreno Vas pozdravljam!

Kratka istorija savremene porno industrije

Za početak razvoja savremene porno industrije se uzima kraj drugog svetskog rata i osnivanje dve konkurentne porno produkcije: istočne-Savez Istočnih Seksomana i zapadne: Sjedinjeni Zapadni Erotomani. Glavna zvezda istočne porno produkcije je bio glumac pod pseudonimom Baćuška, a glavna zvezda zapadnjaka, od tada do današnjih dana, čuveni Ujka Sem.

Za istočnu porno produkciju je bilo karakteristično da su snimali porniće sa tačno definisanim scenariom od koga niko nije smeo da odstupi. Iprovizacije nisu bile dozvoljene. Glavni glumac je uvek imao najduži tekst i on je ujedno bio i režiser. Zapadnjaci su ih optuživali da snimaju filmove koji obiluju scenama neviđeno brutalnog seksa.

Zapadnjaci su snimali filmove sa mnogo slobodnijim temama i praktikovali su imrovizacije, ali nikad nisu odstupali od početne ideje. Onaj ko je trebao biti jeben, nije mogao izbeći namenjenu sudbinu u okviru datog filma.

Istočnjaci su se osećali dovoljno razvijenima, pa se nisu trudili da šire dalje svoju produkciju, ali su se trudili da održe sve svoje glumce na okupu, po svaku cenu. Zapadnjaci su težili ekspanziji i počeli su da snimaju, širom sveta, porniće koji su bili brutalnijih od istočnjačkih. Čuvena su njihova kasnija ostvarenja u Koreji, Laosu, Kambodži, Vijetnamu…

Savez Istočnih Seksomana takve postupke doživljava kao tešku provokaciju i 1962. godine brodovima šalje na Kubu opremu za izgradnju ogromnog porno-bisokopa, čije bi se projekcije mogle gledati sa obala Severne Amerike. Zabrinut takvom reakcijom, Ujka Sem je obećao u ime Sjedinjenih Zapadnih Erotomana da neće više snimati van svojih studija, pa je istočna porno produkcija odustala od izgradnje bioskopa na Kubi. Nakon Kubanske krize Ujka Sem je malo apstinirao, pa je onda navalio da snima po celom svetu. Snimao je porniće svih klasa i kategorija. Zapadnjaci su zahvaljujući njemu polako postajali glavna sila u svetskoj porno industriji.

Još jednom je se Savez Istočnih Seksomana osetio isprovociranim i to od strane svojih glumaca, pa su 1968. su upali u praški studio i demolirali ga, jer su neki glumci planirali da raskinu ugovor sa njima i sklope novi sa Sjedinjenim Zapadnim Erotomanima.

Pošto su shvatili da zaostaju za zapadom, istočnjaci su 1979. godine pokušali da prošire svoju porno produkciju i na Avganistan, ali su njihovi glumci imali problema sa potencijom, pa je snimanje trajalo isuviše dugo i zato su odustali od te ideje.

Njihova porno produkcija je počela da stagnira, zbog opadanja gledanosti svojih filmova. Konačan krah su doživeli 1991. kada je njihova, tadašnja, glavna porno atrakcija sama sebi odsekla polni organ, nepropisno rukujući kosilicom za travu.

Posle toga incidenta, najviđeniji glumac u Savezu Istočnih Seksomana, koji je imao polni organ, osniva Zajednicu Korisnika Vijagre, koja se smatra naslednikom Saveza Istočnih Seksomana, ali nije ni njegova „bleda senka“.

Sjedinjeni Zapadni Erotomani ostaju dominantna svetska porno produkcija.

Međutim, u vreme raspada Saveza Istočnih Seksomana, na Bliskom istoku se pojavljuje jedan nezavisni porno-umetnik, kontroverzni Ostrašćeni Miladin. Pokušavao je da se nametne kao novi značajan faktor u svetu porno industrije sa više manjih ostvarenja, ali mu nije polazilo za rukom. Snimao je filmove koji nisu bili po ukusu zapadnjaka.

Malo kasnije, 1993. godine, pojavljuje se još jedna nova porno produkcija – Erotska Unija. Ona svakim danom postaje sve razvijenija i mnogi glumci maštaju da budu njeni članovi, pa pristaju na snimanje svakojakih scena i gadosti, samo da bi potpisali ugovor.

Značajan događaj u svetskoj porno industriji je se desio 11. Septembra 2001. godine kada je Ostrašćeni Miladin upao u porno studio u Njujorku i snimio scenu brutalnog seksa sa dve bliznakinje. Toliko dobro im je radio „ono“, da ih je „sravnio sa zemljom“. Zahvaljujući tome, postao je svetska porno-atrakcija.

Ujka Sem je to doživeo kao najveće poniženje u svojoj porno karijeri, pa je krenuo da snima porniće širom sveta, ne birajući lokacije i partner(k)e. Rekao je: „Ako on sme da snima na mojoj teritoriji, pored mene živog - onda ću i ja da snimam „gde god mi se digne“. I boli me ćoše za mišljenje fimskih kritičara!“

Počeo je neviđenu hiperprodukciju pornića, pa je njihova gledanost počela naglo da opada. Optuživali su ga da je preterao. Pretila mu je kriza popularnosti. Da bi izbegao takav razvoj događaja, 2008. godine za funkciju svoga glavnog dublera angažuje crnca.

Ostrašćeni Miladin je nastradao 2011. godine u tuči koju su izazvali Ujka Semovi porno-statisti.

Naša porno industrija je slabo razvijena i neugledna. Vode je ljudi koji više brinu o tome da ukradu neki rekvizit ili erotsko pomagalo iz studija, nego da snime neki kvalitetan pornić. Sam naziv naše porno produkcije („Jebe lud zbunjenog“), asocira na nerazvijenost i zaostalost. Težimo da postanemo članovi Erotske Unije i nadali smo se da ćemo to uskoro postati. Mnogi članovi naše porno-asocijacije su, već, dugo bez angažmana i nadaju se da će naći „uhlebljenje“ u Erotskoj Uniji.

Međutim, posle sastanka naše najpoznatije zvezde Bore Pastuva i najveće zvezde Erotske Unije - Čelične Anđe, stvari su se iskomplikovale. Pre sastanka, Bora Pastuv je najavljivao da ćemo uskoro postati članovi Erotske Unije i da on ima u planu snimanje „vrelih“ scena sa Čeličnom Anđom, odmah nakon pristupanja Erotskoj Uniji. Na žalost, tokom sastanka Čelična Anđa je rekla da se svi naši glumci moraju dokazati, pa nas, tek onda, Erotska Unija može primiti u svoje članstvo. Konkretno, naši glumci bi morali da snime nekoliko probnih, nižerazrednih filmova u kojim bi tumačili uloge koje im odredi Erotska Unija. Njemu bi, kao našoj najvećoj porno zvezdi, Anđa dala sporednu ulogu u svom novom, visokobudžetnom filmu. Po tom planu EU, svi naši glumci, izuzev Bore, bi tumačili uloge robova po kojima „domino dame“ uriniraju u pauzama bičevanja, a naše glumice bi snimale „animal-porniće“ sa divljim životinjama. To je bilo suprotno Borinim očekivanjima, ali je, ipak, rekao da je to za nas „u redu i prihvatljivo“, a za njega „velika čast“ i ljubazno je se smeškao, sve dok mu Anđa nije rekla da mu je u svom novom blokbasteru namenila ulogu pasivnog homoseksualca. Umalo se nije onesvestio. Prekinuo je sastanak pod izgovorom da mu je „pao šećer“. Pregovori su propali „do daljnjeg“, a glavne zvezde našeg porno-neba su dale zajedničko saopštenje: „Mi smo znali da nas u Erotskoj Uniji očekuje žestoko jebanje, ali ovako nešto nismo očekivali. Zatvaramo se u studio, ali ne da bi snimali, već da osmislimo novu zajedničku strategiju, pošto je stara propala.“

Šta će dalje biti – videćemo!